¹Посему будем опасаться, чтобы, когда еще остается обетование войти в покой Его, не оказался кто из вас опоздавшим.

¹Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.

²Ибо и нам оно возвещено, как и тем; но не принесло им пользы слово слышанное, не растворенное верою слышавших.

²Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.

³А входим в покой мы уверовавшие, так как Он сказал: „Я поклялся в гневе Моем, что они не войдут в покой Мой", хотя дела Его были совершены еще вначале мира.

³Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.

⁴Ибо негде сказано о седьмом дне так: и почил Бог в день седьмый от всех дел Своих.

⁴Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.

⁵И еще здесь: „не войдут в покой Мой".

⁵И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.

⁶Итак, как некоторым остается войти в него, а те, которым прежде возвещено, не вошли в него за непокорность,

⁶Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;

⁷то еще определяет некоторый день, „ныне", говоря через Давида, после столь долгого времени, как выше сказано: „ныне, когда услышите глас Его, не ожесточите сердец ваших".

⁷Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.

⁸Ибо если бы Иисус Навин доставил им покой, то не было бы сказано после того о другом дне.

⁸Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.

⁹Посему для народа Божия еще остается субботство.

⁹Дакле је остављено још почивање народу Божијем.

¹⁰Ибо, кто вошел в покой Его, тот и сам успокоился от дел своих, как и Бог от Своих.

¹⁰Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.

¹¹Итак постараемся войти в покой оный, чтобы кто по тому же примеру не впал в непокорность.

¹¹Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.

¹²Ибо слово Божие живо и действенно и острее всякого меча обоюдоострого: оно проникает до разделения души и духа, составов и мозгов, и судит помышления и намерения сердечные.

¹²Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.

¹³И нет твари, сокровенной от Него, но все обнажено и открыто перед очами Его: Ему дадим отчет.

¹³И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.

¹⁴Итак, имея Первосвященника великого, прошедшего небеса, Иисуса Сына Божия, будем твердо держаться исповедания нашего .

¹⁴Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.

¹⁵Ибо мы имеем не такого первосвященника, который не может сострадать нам в немощах наших, но Который, подобно нам , искушен во всем, кроме греха.

¹⁵Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.

¹⁶Посему да приступаем с дерзновением к престолу благодати, чтобы получить милость и обрести благодать для благовременной помощи.

¹⁶Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.