¹Итак, братия святые, участники в небесном звании, уразумейте Посланника и Первосвященника исповедания нашего, Иисуса Христа,

¹Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,

²Который верен Поставившему Его, как и Моисей во всем доме Его.

²Који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.

³Ибо Он достоин тем большей славы пред Моисеем, чем большую честь имеет в сравнении с домом тот, кто устроил его,

³Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.

⁴ибо всякий дом устрояется кем-либо; аустроивший все есть Бог.

⁴Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.

⁵И Моисей верен во всем доме Его, как служитель, для засвидетельствования того, что надлежало возвестить;

⁵И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.

⁶а Христос – как Сын в доме Его; дом же Его – мы, если только дерзновение и упование, которым хвалимся, твердо сохраним до конца.

⁶Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.

⁷Почему, как говорит Дух Святый, ныне, когда услышите глас Его,

⁷Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,

⁸не ожесточите сердец ваших, как во время ропота, вдень искушения в пустыне,

⁸Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,

⁹где искушали Меня отцы ваши, испытывали Меня, и видели дела Мои сорок лет.

⁹Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.

¹⁰Посему Я вознегодовал на оный род и сказал: непрестанно заблуждаются сердцем, не познали они путей Моих;

¹⁰Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;

¹¹посему Я поклялся во гневе Моем, что они не войдутв покой Мой.

¹¹Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.

¹²Смотрите, братия, чтобы не было в ком из вас сердца лукавого и неверного, дабы вам не отступить от Бога живаго.

¹²Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;

¹³Но наставляйте друг друга каждый день,доколе можно говорить: „ныне", чтобы кто извас не ожесточился, обольстившись грехом.

¹³Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;

¹⁴Ибо мы сделались причастниками Христу, если только начатую жизнь твердо сохраним до конца,

¹⁴Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;

¹⁵доколе говорится: „ныне, когда услышите глас Его, не ожесточите сердец ваших, как во время ропота".

¹⁵Докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.

¹⁶Ибо некоторые из слышавших возроптали; но не все вышедшие из Египта с Моисеем.

¹⁶Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.

¹⁷На кого же негодовал Он сорок лет? Не на согрешившихли, которых кости пали в пустыне?

¹⁷А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?

¹⁸Против кого же клялся, что не войдут в покой Его, как не против непокорных?

¹⁸А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?

¹⁹Итак видим, что они не могли войти за неверие.

¹⁹И видимо да не могоше ући за неверство.