¹Посему мы должны быть особенно внимательны к слышанному, чтобы не отпасть.

¹Тога ради ваља нам већма пазити на речи које слушамо, да како не отпаднемо.

²Ибо, если через Ангелов возвещенное слово было твердо, и всякое преступление и непослушание получало праведное воздаяние,

²Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио:

³то как мы избежим, вознерадев о толиком спасении, которое, быв сначала проповедано Господом, в нас утвердилосьслышавшими от Него ,

³Како ћемо побећи на маривши за толико спасење? Које поче Господ проповедати, и они који су чули потврдише међу нама,

⁴при засвидетельствовании от Бога знамениями и чудесами, и различнымисилами, и раздаянием Духа Святаго по Его воле?

⁴Кад и Бог посведочи и знацима и чудесима и различитим силама, и Духа Светог раздељивањем по својој вољи.

⁵Ибо не Ангелам Бог покорил будущую вселенную, о которой говорим;

⁵Јер Бог не покори анђелима васиони свет, који иде и о коме говоримо.

⁶напротив некто негде засвидетельствовал, говоря: что значит человек, что Ты помнишь его? или сын человеческий, что Ты посещаешь его?

⁶Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш?

⁷Не много Ты унизил его пред Ангелами; славою и честью увенчал его, и поставил его над делами рук Твоих,

⁷Умалио си га малим нечим од анђела, славом и части венчао си га, и поставио си га над делима руку својих:

⁸все покорил под ноги его. Когда же покорил ему все, то не оставил ничего непокоренным ему. Ныне же еще не видим, чтобы все было ему покорено;

⁸Све си покорио под ноге Његове. А кад Му покори све, ништа не остави Њему непокорено; али сад још не видимо да Му је све покорено.

⁹но видим, что за претерпение смерти увенчан славою и честью Иисус, Который не много был унижен пред Ангелами, дабы Ему, по благодати Божией, вкусить смерть за всех.

⁹А умањеног малим чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе венчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт.

¹⁰Ибо надлежало, чтобы Тот, для Которого все и отКоторого все, приводящего многих сынов в славу, вождя спасения их совершил через страдания.

¹⁰Јер приликоваше Њему за ког је све и кроз ког је све, који доведе многе синове у славу, да доврши Поглавара спасења њиховог страдањем.

¹¹Ибо и освящающий и освящаемые, все – от Единого; поэтому Он не стыдится называть их братиями, говоря:

¹¹Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока не стиди се назвати их браћом

¹²возвещу имя Твое братиям Моим, посреди церкви воспою Тебя.

¹²Говорећи: Објавићу име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те.

¹³И еще: Я буду уповать на Него. Иеще: вот Я и дети, которых дал Мне Бог.

¹³И опет: Ја ћу се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог.

¹⁴А как дети причастны плоти и крови, то и Он также воспринял оные, дабы смертью лишить силы имеющего державу смерти, то есть диавола,

¹⁴Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола;

¹⁵и избавить тех, которые от страха смерти через всюжизнь были подвержены рабству.

¹⁵И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.

¹⁶Ибо не Ангелов восприемлет Он, но восприемлет семяАвраамово.

¹⁶Јер се заиста не примају анђели, него се прима семе Авраамово.

¹⁷Посему Он должен был во всем уподобиться братиям, чтобы быть милостивым и верным первосвященником пред Богом, для умилостивления за грехи народа.

¹⁷Зато беше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички пред Богом, да очисти грехе народне.

¹⁸Ибо, как Сам Он претерпел, быв искушен, то может и искушаемым помочь.

¹⁸Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.