¹Посему, оставив начатки учения Христова, поспешим ксовершенству; и не станем снова полагать основание обращению от мертвых дел и вере в Бога,

¹Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога,

²учению о крещениях, о возложении рук, о воскресении мертвых и о суде вечном.

²Науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног.

³И это сделаем, если Бог позволит.

³И ово ћемо учинити ако Бог допусти.

⁴Ибо невозможно – однажды просвещенных, и вкусивших дара небесного, и соделавшихся причастниками Духа Святаго,

⁴Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог,

⁵и вкусивших благого глагола Божия и сил будущего века,

⁵И окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали,

⁶и отпадших, опять обновлять покаянием, когда они снова распинают в себе Сына Божия и ругаются Ему .

⁶Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег.

⁷Земля, пившая многократно сходящий на нее дождь и произращающая злак, полезный тем, для которых и возделывается,получает благословение от Бога;

⁷Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;

⁸а производящая терния и волчцы негодна и близка к проклятию, которого конец – сожжение.

⁸А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.

⁹Впрочем о вас, возлюбленные, мы надеемся, что вы в лучшем состоянии и держитесь спасения, хотя и говорим так.

⁹Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако.

¹⁰Ибо не неправеден Бог, чтобы забыл дело ваше и труд любви, которую вы оказали во имя Его, послужив и служа святым.

¹⁰Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи.

¹¹Желаем же, чтобы каждый из вас, для совершенной уверенности в надежде, оказывал такую же ревность до конца,

¹¹Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја;

¹²дабы вы не обленились, но подражали тем, которые верою и долготерпением наследуют обетования.

¹²Да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања.

¹³Бог, давая обетование Аврааму, как не мог никем высшим клясться, клялся Самим Собою,

¹³Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,

¹⁴говоря: истинно благословляя благословлю тебя и размножая размножу тебя.

¹⁴Говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.

¹⁵И так Авраам, долготерпев, получил обещанное.

¹⁵И тако трпећи дуго, доби обећање.

¹⁶Люди клянутся высшим, и клятва во удостоверение оканчивает всякий спор их.

¹⁶Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.

¹⁷Посему и Бог, желая преимущественнее показать наследникам обетования непреложность Своей воли, употребил в посредство клятву,

¹⁷Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:

¹⁸дабы в двух непреложных вещах, в которых невозможно Богу солгать, твердое утешение имели мы, прибегшие взяться запредлежащую надежду,

¹⁸Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана,

¹⁹которая для души есть как бы якорь безопасный и крепкий, и входит во внутреннейшее за завесу,

¹⁹Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе,

²⁰куда предтечею за нас вошел Иисус, сделавшисьПервосвященником навек по чину Мелхиседека.

²⁰Где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом.