¹Ибо Мелхиседек, царь Салима, священник Бога Всевышнего, тот, которыйвстретил Авраама и благословил его, возвращающегося послепоражения царей,

¹Јер овај Мелхиседек беше цар салимски, свештеник Бога Највишег, који срете Авраама кад се враћаше с боја царева, и благослови га;

²которому и десятину отделил Авраам от всего, – во-первых, по знаменованию имени царь правды, а потом и царь Салима, то есть царь мира,

²Коме и Авраам даде десетак од свега. Прво дакле значи цар правде, потом и цар салимски, то јест цар мира:

³без отца, без матери, без родословия, не имеющий ни начала дней, ни конца жизни, уподобляясь Сыну Божию, пребывает священником навсегда.

³Без оца, без матере, без рода, не имајући ни почетка данима, ни свршетка животу, а испоређен са сином Божијим, и остаје свештеник довека.

⁴Видите, как велик тот, которому и Авраам патриарх дал десятину из лучших добыч своих.

⁴Али погледајте колики је овај коме је и Авраам патријарх дао десетак од плена.

⁵Получающие священство из сынов Левииных имеют заповедь – брать по закону десятину с народа, то есть со своих братьев, хотя и сии произошли от чресл Авраамовых.

⁵Истина, и они од синова Левијевих који примише свештенство, имају заповест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, ако су и изишли из бедара Аврамових.

⁶Но сей, не происходящий от рода их, получил десятину от Авраама и благословил имевшего обетования.

⁶Али онај који се не броји од њиховог рода, узе десетак од Авраама, и благослови оног који има обећање.

⁷Без всякого же прекословия меньший благословляется большим.

⁷Али без сваког изговора мање благослови веће.

⁸И здесь десятины берут человеки смертные, а там – имеющий о себе свидетельство, что он живет.

⁸И тако овде узимају десетак људи који умиру, а онамо Онај за ког се посведочи да живи.

⁹И, так сказать, сам Левий, принимающий десятины, в лице Авраама дал десятину:

⁹И, да овако кажем, Левије који узе десетак, дао је десетак кроз Авраама:

¹⁰ибо он был еще в чреслах отца, когда Мелхиседеквстретил его.

¹⁰Јер беше још у бедрима очевим кад га срете Мелхиседек.

¹¹Итак, если бы совершенство достигалось посредством левитского священства, – ибо с ним сопряжен закон народа, – то какая бы еще нужда была восставать иному священнику по чину Мелхиседека, а не по чину Аарона именоваться?

¹¹Ако је, дакле, савршенство постало кроз левитско свештенство (јер је народ под њим закон примио), каква је још потреба била говорити да ће други свештеник постати по реду Мелхиседековом, а не по реду Ароновом?

¹²Потому что с переменою священства необходимо быть перемене и закона.

¹²Јер, кад се промени свештенство, мора се и закон променити.

¹³Ибо Тот, о Котором говорится сие, принадлежал к иному колену, из которого никто не приступал к жертвеннику.

¹³Јер за кога се ово говори Он је од другог колена, од ког нико не приступи к олтару.

¹⁴Ибо известно, что Господь наш воссиял из колена Иудина, о котором Моисей ничего не сказал относительно священства.

¹⁴Јер је познато да Господ наш од колена Јудина изађе, за које колено Мојсије не говори ништа о свештенству.

¹⁵И это еще яснее видно из того , что по подобию Мелхиседека восстает Священник иной,

¹⁵И још је више познато да ће по реду Мелхиседековом други свештеник постати,

¹⁶Который таков не по закону заповеди плотской, но по силе жизни непрестающей.

¹⁶Који није постао по закону телесне заповести него по сили живота вечног.

¹⁷Ибо засвидетельствовано: Ты священник вовек по чинуМелхиседека.

¹⁷Јер сведочи: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.

¹⁸Отменение же прежде бывшей заповеди бывает по причине ее немощи и бесполезности,

¹⁸Тако се укида пређашња заповест, што би слаба и залудна.

¹⁹ибо закон ничего не довел до совершенства; но вводится лучшая надежда, посредством которой мы приближаемся к Богу.

¹⁹Јер закон није ништа савршио; а постави бољу наду, кроз коју се приближујемо к Богу.

²⁰И как сие было не без клятвы, –

²⁰И још не без заклетве:

²¹ибо те были священниками без клятвы, а Сей с клятвою, потому что о Нем сказано: клялся Господь, и не раскается: Ты священник вовек по чину Мелхиседека, –

²¹Јер они без заклетве посташе свештеници; а Овај са заклетвом кроз Оног који Му говори: Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.

²²то лучшего завета поручителем соделался Иисус.

²²Толико бољег завета поста Исус јамац.

²³Притом тех священников было много, потому что смерть не допускала пребывать одному;

²³И они многи бише свештеници, јер им смрт не даде да остану.

²⁴а Сей, как пребывающий вечно, имеет и священство непреходящее,

²⁴А Овај, будући да остаје вавек, има вечно свештенство.

²⁵посему и может всегда спасать приходящих чрез Него к Богу, будучи всегда жив, чтобы ходатайствовать за них.

²⁵Зато и може вавек спасти оне који кроза Њ долазе к Богу, кад свагда живи да се може молити за њих.

²⁶Таков и должен быть у нас Первосвященник: святой, непричастный злу, непорочный, отделенный от грешников и превознесенный выше небес,

²⁶Јер такав нама требаше поглавар свештенички: свет, безазлен, чист, одвојен од грешника, и који је био више небеса;

²⁷Который не имеет нужды ежедневно, как те первосвященники, приносить жертвы сперва за свои грехи, потом за грехи народа, ибо Он совершил это однажды, принеся в жертву Себя Самого.

²⁷Коме није потребно сваки дан, као свештеницима, најпре за своје грехе жртве приносити, а потом за народне, јер Он ово учини једном, кад себе принесе.

²⁸Ибо закон поставляет первосвященниками человеков, имеющих немощи; а слово клятвенное, после закона, поставило Сына, на веки совершенного.

²⁸Јер закон поставља људе за свештенике који имају слабост; а реч заклетве које је речена по закону, постави сина вавек савршена.