¹Главное же в том, о чем говорим, есть то: мы имеем такого Первосвященника, Который воссел одесную престола величия на небесах

¹А ово је глава од тога што говоримо: имамо таквог Поглавара свештеничког који седи с десне стране престола Величине на небесима;

²и есть священнодействователь святилища и скинии истинной, которую воздвиг Господь, а не человек.

²Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човек.

³Всякий первосвященник поставляется для приношения даров и жертв; а потому нужно было, чтобы и Сей также имел, что принести.

³Јер се сваки поглавар свештенички поставља да приноси даре и жртве; зато ваља да и Овај шта има што ће принети.

⁴Если бы Он оставался на земле, то не был бы и священником, потому что здесь такие священники, которые по закону приносят дары,

⁴Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који приносе даре по закону,

⁵которые служат образу и тени небесного, как сказано было Моисею, когда он приступал к совершению скинии: смотри, сказано, сделай все по образу, показанному тебе на горе.

⁵Који служе обличју и сену небеских ствари, као што би речено Мојсију кад хтеде скинију да начини: Гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори.

⁶Но Сей Первосвященник получил служение тем превосходнейшее, чем лучшего Он ходатай завета, который утвержден на лучших обетованиях.

⁶А сад доби бољу службу, као што је и посредник бољег завета, који се на бољим обећањима утврди.

⁷Ибо, если бы первый завет был без недостатка, то не было бы нужды искать места другому.

⁷Јер да је онај први без мане био, не би се другом тражило места.

⁸Но пророк , укоряя их, говорит: вот, наступают дни, говорит Господь, когда Я заключу с домом Израиля и с домом Иуды новый завет,

⁸Јер кудећи их говори: Ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет;

⁹не такой завет, какой Я заключил с отцами их в то время, когда взял их за руку, чтобы вывести их из земли Египетской, потому что они не пребыли в том завете Моем, и Я пренебрег их, говорит Господь.

⁹Не по завету који начиних с очевима њиховим у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље мисирске; јер они не осташе у завету мом, и ја не марих за њих, говори Господ.

¹⁰Вот завет, который завещаю дому Израилеву после техдней, говорит Господь: вложу законы Мои в мысли их, и напишу их на сердцах их; и буду их Богом, а они будут Моим народом.

¹⁰Јер је ово завет који ћу начинити с домом Израиљевим после оних дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховим написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ.

¹¹И не будет учить каждый ближнего своего и каждый брата своего, говоря: познай Господа; потому что все, от малого до большого, будут знать Меня,

¹¹И ниједан неће учити свог ближњег, и ниједан брата свог, говорећи: Познај Господа; јер ће ме сви познати од малог до великог међу њима.

¹²потому что Я буду милостив к неправдам их, и грехов их и беззаконий их не воспомяну более.

¹²Јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.

¹³Говоря „новый", показал ветхость первого; а ветшающее и стареющее близко к уничтожению.

¹³А кад вели: нов завет, први начини ветхим; а шта је ветхо и остарело, близу је краја.