¹И первый завет имел постановление о Богослужении исвятилище земное:

¹Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.

²ибо устроена была скиния первая, в которой был светильник, и трапеза, и предложение хлебов, и которая называется „святое".

²Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.

³За второю же завесою была скиния, называемая „Святое-святых",

³А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,

⁴имевшая золотую кадильницу и обложенный со всех сторон золотом ковчег завета, где были золотой сосуд с манною, жезл Ааронов расцветший и скрижали завета,

⁴Која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.

⁵а над ним херувимы славы, осеняющие очистилище; о чем не нужно теперь говорить подробно.

⁵А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.

⁶При таком устройстве, в первую скинию всегда входят священники совершать Богослужение;

⁶А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.

⁷а во вторую – однажды в год один только первосвященник, не без крови, которую приносит за себя и за грехи неведения народа.

⁷А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.

⁸Сим Дух Святый показывает, что еще не открыт путь во святилище, доколе стоит прежняя скиния.

⁸Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји;

⁹Она есть образ настоящего времени, в которое приносятся дары и жертвы, не могущие сделать в совести совершенным приносящего,

⁹Која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи.

¹⁰и которые с яствами и питиями, и различными омовениями и обрядами, относящимися до плоти, установлены были только до времени исправления.

¹⁰Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења.

¹¹Но Христос, Первосвященник будущих благ, придя с большею и совершеннейшею скиниею, нерукотворенною, то есть не такового устроения,

¹¹Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,

¹²и не с кровью козлов и тельцов, но со Своею Кровию, однажды вошел во святилище и приобрел вечное искупление.

¹²Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп.

¹³Ибо если кровь тельцов и козлов и пепел телицы, черезокропление, освящает оскверненных, дабы чисто было тело,

¹³Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;

¹⁴то кольми паче Кровь Христа, Который Духом Святым принес Себя непорочного Богу, очистит совесть нашу от мертвых дел, для служения Богу живому и истинному!

¹⁴А камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?

¹⁵И потому Он есть ходатай нового завета, дабы вследствие смерти Его , бывшей для искупления от преступлений, сделанных в первом завете, призванные к вечному наследию получили обетованное.

¹⁵И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани.

¹⁶Ибо, где завещание, там необходимо, чтобы последовала смерть завещателя,

¹⁶Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.

¹⁷потому что завещание действительно после умерших: оно не имеет силы, когда завещатель жив.

¹⁷Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.

¹⁸Почему и первый завет был утвержден не без крови.

¹⁸Јер ни први није утврђен без крви.

¹⁹Ибо Моисей, произнеся все заповеди по закону перед всем народом, взял кровь тельцов и козлов с водою и шерстью червленою и иссопом, и окропил как самую книгу, так и весь народ,

¹⁹Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.

²⁰говоря: это кровь завета, который заповедал вам Бог.

²⁰Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.

²¹Также окропил кровью и скинию и все сосуды Богослужебные.

²¹А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.

²²Да и все почти по закону очищается кровью, и без пролития крови не бывает прощения.

²²И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.

²³Итак образы небесного должны были очищаться сими, самое же небесное лучшими сих жертвами.

²³Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.

²⁴Ибо Христос вошел не в рукотворенное святилище, по образу истинного устроенное , но в самое небо, чтобы предстать ныне за нас пред лице Божие,

²⁴Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;

²⁵и не для того, чтобы многократно приносить Себя, как первосвященник входит во святилище каждогодно с чужою кровью;

²⁵Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:

²⁶иначе надлежало бы Ему многократно страдать от началамира; Он же однажды, к концу веков, явился для уничтожения греха жертвою Своею.

²⁶Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех.

²⁷И как человекам положено однажды умереть, а потом суд,

²⁷И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:

²⁸так и Христос, однажды принеся Себя в жертву, чтобы подъять грехи многих, во второй раз явится не для очищения греха, а для ожидающих Его во спасение.

²⁸Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.