¹Горе тем, которые постановляют несправедливые законы и пишут жестокие решения,

¹Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,

²чтобы устранить бедных от правосудия и похитить права у малосильных из народа Моего, чтобы вдов сделать добычею своею и ограбить сирот.

²Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж.

³И что вы будете делать в день посещения, когда придет гибель издалека? К кому прибегнете за помощью? И где оставите богатство ваше?

³А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју?

⁴Без Меня согнутся между узниками и падут между убитыми. При всем этом не отвратится гнев Его, и рука Его еще простерта.

⁴Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.

⁵О, Ассур, жезл гнева Моего! и бич в руке его – Мое негодование!

⁵Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост.

⁶Я пошлю его против народа нечестивого и против народа гнева Моего, дам ему повеление ограбить грабежом и добыть добычу и попирать его, как грязь на улицах.

⁶На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама.

⁷Но он не так подумает и не так помыслит сердце его; у него будет на сердце – разорить и истребить немало народов.

⁷Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе.

⁸Ибо он скажет: „не все ли цари князья мои?

⁸Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви?

⁹Халне не то же ли, что Кархемис? Емаф не то же ли, что Арпад? Самария не то же ли, что Дамаск?

⁹Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?

¹⁰Так как рука моя овладела царствами идольскими, в которых кумиров более, нежели в Иерусалиме и Самарии, –

¹⁰Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских,

¹¹то не сделаю ли того же с Иерусалимом и изваяниями его, что сделал с Самариею и идолами ее?"

¹¹Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима?

¹²И будет, когда Господь совершит все Свое дело на горе Сионе и в Иерусалиме, скажет:посмотрю на успех надменного сердца царя Ассирийского и на тщеславие высоко поднятых глаз его.

¹²Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових.

¹³Он говорит: „силою руки моей и моею мудростью я сделал это, потому что я умен: и переставляю пределы народов, и расхищаю сокровища их, и низвергаю с престолов, как исполин;

¹³Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике.

¹⁴и рука моя захватила богатство народов, как гнезда; и как забирают оставленные в них яйца, так забрал я всю землю, и никто не пошевелил крылом, и не открыл рта, и не пискнул".

¹⁴И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне.

¹⁵Величается ли секира пред тем, кто рубит ею? Пила гордится ли предтем, кто двигает ее? Как будто жезл восстает против того, кто поднимает его; как будто палка поднимается на того, кто не дерево!

¹⁵Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.

¹⁶За то Господь, Господь Саваоф, пошлет чахлость на тучных его, и между знаменитыми его возжет пламя, как пламя огня.

¹⁶Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.

¹⁷Свет Израиля будет огнем, и Святый его – пламенем, которое сожжет и пожрет терны его и волчцы его в один день;

¹⁷Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.

¹⁸и славный лес его и сад его, от души до тела, истребит; и он будет, как чахлый умирающий.

¹⁸И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне.

¹⁹И остаток дерев леса его так будет малочислен, что дитя в состоянии будет сделать опись.

¹⁹И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати.

²⁰И будет в тот день: остаток Израиля и спасшиеся из дома Иакова не будут более полагаться на того, кто поразил их, но возложат упование на Господа, Святаго Израилева, чистосердечно.

²⁰И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.

²¹Остаток обратится, остаток Иакова – к Богу сильному.

²¹Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном.

²²Ибо, хотя бы народа у тебя, Израиль, было столько, сколько песку морского, только остаток его обратится; истребление определено изобилующею правдою;

²²Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда.

²³ибо определенное истребление совершит Господь, Господь Саваоф, вовсей земле.

²³Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.

²⁴Посему так говорит Господь, Господь Саваоф: народ Мой, живущий наСионе! не бойся Ассура. Он поразит тебя жезлом и трость свою поднимет на тебя, как Египет.

²⁴Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.

²⁵Еще немного, очень немного, и пройдет Мое негодование, и ярость Моя обратится на истребление их.

²⁵Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.

²⁶И поднимет Господь Саваоф бич на него, как во время поражения Мадиама у скалы Орива, или как простер на море жезл, и поднимет его, как на Египет.

²⁶Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.

²⁷И будет в тот день: снимется с рамен твоих бремя его, и ярмо его – с шеи твоей; ираспадется ярмо от тука.

²⁷И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања.

²⁸Он идет на Аиаф, проходит Мигрон, в Михмасе складывает свои запасы.

²⁸Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.

²⁹Проходят теснины; в Геве ночлег их; Рама трясется; Гива Саулова разбежалась.

²⁹Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже.

³⁰Вой голосом твоим, дочь Галима; пусть услышит тебя Лаис, бедный Анафоф!

³⁰Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!

³¹Мадмена разбежалась, жители Гевима спешат уходить.

³¹Мадмина побеже, становници гевимски утекоше.

³²Еще день простоит он в Нове; грозит рукою своею горе Сиону, холму Иерусалимскому.

³²Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски.

³³Вот, Господь, Господь Саваоф, страшною силою сорвет ветви дерев, и величающиеся ростом будут срублены,высокие – повержены на землю.

³³Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће.

³⁴И посечет чащу леса железом, и Ливан падет от Всемогущего.

³⁴И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога.