1Прежнее время умалило землю Завулонову и землю Неффалимову; нопоследующее возвеличит приморский путь, Заиорданскую страну, Галилею языческую.
1Али неће се онако замрачити притешњена земља као пре кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као после кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој.
2Народ, ходящий во тьме, увидит свет великий; на живущих в стране тени смертной свет воссияет.
2Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сен засветлиће видело.
3Ты умножишь народ, увеличишь радость его. Он будет веселиться пред Тобою, как веселятся во время жатвы, как радуются при разделе добычи.
3Умножио си народ, а ниси му увеличао радости; али ће се радовати пред Тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад деле плен.
4Ибо ярмо, тяготившее его, и жезл, поражавший его, и трость притеснителя его Ты сокрушишь, как в день Мадиама.
4Јер си сломио јарам у коме вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његовог као у дан мадијански.
5Ибо всякая обувь воина во время брани и одежда, обагренная кровью, будут отданы на сожжение, в пищу огню.
5Јер ће обућа сваког ратника који се бије у граји и одело у крв уваљано изгорети и бити храна огњу.
6Ибо младенец родился нам – Сын дан нам; владычество на раменах Его,и нарекут имя Ему: Чудный, Советник, Бог крепкий, Отец вечности, Князь мира.
6Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће Му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мирни.
7Умножению владычества Его и мира нет предела на престоле Давида и в царстве его,чтобы Ему утвердить его и укрепить его судом и правдою отныне и до века. Ревность Господа Саваофа соделает это.
7Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидовом и у царству његовом да се уреди и утврди судом и правдом од сада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама.
8Слово посылает Господь на Иакова, и оно нисходит на Израиля,
8Господ посла реч Јакову, и она паде у Израиљу.
9чтобы знал весь народ, Ефрем и жители Самарии, которые с гордостьюи надменным сердцем говорят:
9И знаће сав народ, Јефрем и становници самаријски, који охоло и поноситог срца говоре:
10кирпичи пали – построим из тесаного камня; сикоморы вырублены – заменим их кедрами.
10Падоше опеке, али ћемо ми зидати од тесаног камена; дудови су посечени, али ћемо их заменити кедрима.
11И воздвигнет Господь против него врагов Рецина, и неприятелей его вооружит:
11Али ће Господ подигнути противнике Ресинове на њ, и скупиће непријатеље његове,
12Сириян с востока, а Филистимлян с запада; и будут они пожирать Израиля полным ртом. При всем этом не отвратится гнев Его, и рука Его еще простерта.
12Сирце с истока и Филистеје са запада, те ће ждрети Израиља на сва уста. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.
13Но народ не обращается к Биющему его, и к Господу Саваофу не прибегает.
13Јер се народ неће обратити к ономе ко га бије, и неће тражити Господа над војскама.
14И отсечет Господь у Израиля голову и хвост, пальму и трость, водин день:
14Зато ће одсећи Господ Израиљу главу и реп, грану и ситу у један дан.
15старец и знатный, – это голова; а пророк-лжеучитель есть хвост.
15Старешина и угледан човек то је глава, а пророк који учи лаж то је реп.
16И вожди сего народа введут его в заблуждение, и водимые ими погибнут.
16Јер који воде тај народ, они га заводе, а које воде, они су пропали.
17Поэтому о юношах его не порадуется Господь, и сирот его и вдов его не помилует: ибо все они – лицемеры и злодеи, и уста всех говорят нечестиво. При всем этом не отвратится гнев Его, и рука Его еще простерта.
17Зато се Господ неће радовати младићима његовим, и на сироте његове и на удовице његове неће се смиловати, јер су свиколики лицемери и зликовци, и свака уста говоре неваљалство. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.
18Ибо беззаконие, как огонь, разгорелось, пожирает терновник и колючий кустарник и пылает в чащах леса, и поднимаются столбыдыма.
18Јер ће се разгорети безбожност као огањ, који сажеже чкаљ и трње, па упали густу шуму, те отиде у дим високо.
19Ярость Господа Саваофа опалит землю, и народ сделается как бы пищею огня; не пощадит человек брата своего.
19Од гнева Господа над војскама замрачиће се земља и народ ће бити као храна огњу, нико неће пожалити брата свог.
20И будут резать по правую сторону, и останутся голодны; и будут есть по левую, и не будут сыты; каждый будет пожирать плоть мышцы своей:
20И зграбиће с десне стране, па ће опет бити гладан, и јешће с леве стране, па се опет неће наситити; сваки ће јести месо од мишице своје,
21Манассия – Ефрема, и Ефрем – Манассию, оба вместе – Иуду. При всем этом не отвратится гнев Его, и рука Его еще простерта.
21Манасија Јефрема, и Јефрем Манасију, а обојица ће се сложити на Јуду. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.