¹И сказал мне Господь: возьми себе большой свиток и начертай на нем человеческим письмом: Магер-шелал-хаш-баз.

¹И рече ми Господ: Узми књигу велику и напиши у њој писмом човечјим: Брз на плен, хитар на грабеж.

²И я взял себе верных свидетелей: Урию священника и Захарию, сына Варахиина, –

²И узех верне сведоке, Урију свештеника и Захарију сина Јеверехијиног.

³и приступил я к пророчице, и она зачала и родила сына. И сказал мне Господь: нареки ему имя: Магер-шелал-хаш-баз,

³Потом приступих к пророчици, и она затрудне и роди сина. А Господ ми рече: Надени му име: Брз на плен, хитар на грабеж.

⁴ибо прежде нежели дитя будет уметь выговорить: отец мой, мать моя, – богатства Дамаска и добычи Самарийские понесут передцарем Ассирийским.

⁴Јер пре него дете научи викати: Оче мој и мајко моја, однеће се благо дамаштанско и плен самаријски пред царем асирским.

⁵И продолжал Господь говорить ко мне и сказал еще:

⁵И још ми рече Господ говорећи:

⁶за то, что этот народ пренебрегает водами Силоама, текущими тихо,и восхищается Рецином и сыном Ремалииным,

⁶Што овај народ не мари за воду силоамску која тече тихо, и радује се Ресину и сину Ремалијином,

⁷наведет на него Господь воды реки бурные и большие – царя Ассирийского со всею славою его; и поднимется она во всех протоках своих и выступит из всех береговсвоих;

⁷Зато, ево, Господ ће навести на њих воду из реке силну и велику, цара асирског и сву славу његову, те ће изаћи из свих потока својих, и тећи ће поврх свих брегова својих,

⁸и пойдет по Иудее, наводнит ее и высоко поднимется – дойдет до шеи; и распростертие крыльев ее будет во всю широту землиТвоей, Еммануил!

⁸И навалиће преко Јуде, плавиће и разливаће се и доћи до грла, и крила ће јој се раширити преко свеколике земље твоје, Емануило!

⁹Враждуйте, народы, но трепещите, и внимайте, все отдаленные земли! Вооружайтесь, но трепещите; вооружайтесь, но трепещите!

⁹Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у далекој земљи: оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти.

¹⁰Замышляйте замыслы, но они рушатся; говорите слово, но оно несостоится: ибо с нами Бог!

¹⁰Договарајте се, договор ће вам се разбити: реците реч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог.

¹¹Ибо так говорил мне Господь, держа на мне крепкую руку и внушая мне не ходить путем сего народа, и сказал:

¹¹Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овог народа, говорећи:

¹²„Не называйте заговором всего того, что народ сей называет заговором; и не бойтесь того, чего он боится, и не страшитесь.

¹²Не говорите "Буна" кад год овај народ каже "Буна", и не бојте се чега се он боји, и не плашите се.

¹³Господа Саваофа – Его чтите свято, и Он – страх ваш,и Он – трепет ваш!

¹³Господа над војскама светите; и Он нека вам је страх и бојазан.

¹⁴И будет Он освящением и камнем преткновения, и скалою соблазна для обоих домов Израиля, петлею и сетью для жителей Иерусалима.

¹⁴И биће вам светиња, а камен за спотицање и стена за саблазан обема домовима Израиљевим, замка и мрежа становницима јерусалимским.

¹⁵И многие из них преткнутся и упадут, и разобьются, и запутаются в сети, и будут уловлены.

¹⁵И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.

¹⁶Завяжи свидетельство, и запечатай откровение при учениках Моих".

¹⁶Свежи сведочанство, запечати закон мојим ученицима.

¹⁷Итак я надеюсь на Господа, сокрывшего лице Свое от дома Иаковлева, и уповаю на Него.

¹⁷Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљевог, и уздаћу се у Њ.

¹⁸Вот я и дети, которых дал мне Господь, как указания и предзнаменования в Израиле отГоспода Саваофа, живущего на горе Сионе.

¹⁸Ево ја и деца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону.

¹⁹И когда скажут вам: обратитесь к вызывателям умерших и к чародеям, к шептунам и чревовещателям, – тогда отвечайте: не должен ли народ обращаться к своему Богу? спрашивают ли мертвых о живых?

¹⁹И ако вам кажу: Питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају, реците: Не треба ли народ да пита Бога свог? Или ће питати мртве место живих?

²⁰Обращайтесь к закону и откровению. Если они не говорят, как это слово, то нет в них света.

²⁰Закон и сведочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре.

²¹И будут они бродить по земле, жестоко угнетенные и голодные; и во время голода будут злиться, хулитьцаря своего и Бога своего.

²¹И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара свог и Бога свог горе.

²²И взглянут вверх, и посмотрят на землю; и вот – горе и мрак, густая тьма, и будут повержены во тьму. Но не всегда будет мрак там, где теперь он сгустел.

²²А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму.