¹И было во дни Ахаза, сына Иоафамова, сына Озии, царя Иудейского, Рецин, царь Сирийский, и Факей, сын Ремалиин, царь Израильский, пошли против Иерусалима, чтобы завоевать его, но не могли завоевать.

¹У време Ахаза сина Јотама сина Озије цара Јудиног дође Ресин цар сирски и Факеј син Ремалијин цар Израиљев на Јерусалим да га бију, али га не могоше узети.

²И было возвещено дому Давидову и сказано: Сирияне расположились в земле Ефремовой; и всколебалось сердце его и сердце народа его, как колеблются от ветра дерева в лесу.

²И дође глас дому Давидовом и рекоше: Сирија се сложи с Јефремом. А срце Ахазово и срце народа његовог устрепта као дрвеће у шуми од ветра.

³И сказал Господь Исаии: выйди ты и сын твой Шеар-ясув навстречу Ахазу, к концу водопровода верхнего пруда, на дорогу к полю белильничьему,

³Тада рече Господ Исаији: Изађи на сусрет Ахазу, ти и Сеар-јасув, син твој, накрај јаза горњег језера, на пут код поља бељаревог.

⁴и скажи ему: наблюдай и будь спокоен; не страшись и да не унывает сердце твое от двух концов этих дымящихся головней, от разгоревшегося гнева Рецина и Сириян и сына Ремалиина.

⁴И реци му: Чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја ових главњи што се пуше, од распаљеног гнева Ресиновог и сирског и сина Ремалијиног.

⁵Сирия, Ефрем и сын Ремалиин умышляют против тебя зло, говоря:

⁵Што се Сирци и Јефрем и син Ремалијин договорише на твоје зло говорећи:

⁶пойдем на Иудею и возмутим ее, и овладеем ею и поставим в ней царем сына Тавеилова.

⁶Хајдемо на јудејску да јој досадимо и да је освојимо и да поставимо у њој царем сина Тавеиловог.

⁷Но Господь Бог так говорит: это не состоится и не сбудется;

⁷Зато овако вели Господ Бог: Неће се то учинити, неће бити.

⁸ибо глава Сирии – Дамаск, и глава Дамаска – Рецин; а чрез шестьдесят пять лет Ефрем перестанет быть народом;

⁸Јер је глава Сирији Дамаск, а Дамаску је глава Ресин; и до шездесет и пет година сатрће се Јефрем тако да више неће бити народ.

⁹и глава Ефрема – Самария, и глава Самарии – сын Ремалиин. Если вы не верите, то потому, что вы не удостоверены.

⁹И глава је Јефрему Самарија, а Самарији је глава син Ремалијин. Ако не верујете, нећете се одржати.

¹⁰И продолжал Господь говорить к Ахазу, и сказал:

¹⁰И још рече Господ Ахазу говорећи:

¹¹проси себе знамения у Господа Бога твоего: проси или в глубине, или на высоте.

¹¹Ишти знак од Господа Бога свог, ишти оздо из дубине или озго с висине.

¹²И сказал Ахаз: не буду просить и не буду искушать Господа.

¹²А Ахаз рече: Нећу искати, нити ћу кушати Господа.

¹³Тогда сказал Исаия : слушайте же, дом Давидов! разве мало для вас затруднять людей, что вы хотите затруднять и Бога моего?

¹³Тада рече Исаија: Слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мом?

¹⁴Итак Сам Господь даст вам знамение: се, Дева во чреве приимет и родит Сына, и нарекут имя Ему: Еммануил.

¹⁴Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило.

¹⁵Он будет питаться молоком и медом, доколе не будет разуметь отвергать худое и избирать доброе;

¹⁵Масло и мед јешће, док не научи одбацити зло а изабрати добро.

¹⁶ибо прежде нежели этот младенец будет разуметь отвергать худое и избирать доброе, земля та, которой ты страшишься, будет оставлена обоими царями ее.

¹⁶Јер пре него научи дете одбацити зло а изабрати добро, оставиће земљу, на коју се гадиш, два цара њена.

¹⁷Но наведет Господь на тебя и на народ твой и на дом отца твоего дни, какие не приходили со времени отпадения Ефрема от Иуды, наведет царя Ассирийского.

¹⁷Господ ће пустити на те и на народ твој и на дом оца твог дане, каквих није било откад се Јефрем одвоји од Јуде, преко цара асирског.

¹⁸И будет в тот день: даст знак Господь мухе, котораяпри устье реки Египетской, и пчеле, которая в земле Ассирийской, –

¹⁸И тада ће Господ зазвиждати мувама које су накрај река мисирских, и пчелама које су у земљи асирској;

¹⁹и прилетят и усядутся все они по долинам опустелым и по расселинам скал, и по всем колючим кустарникам, и по всем деревам.

¹⁹И доћи ће и попадаће све у пусте долине и у камене раселине и на све честе и на свако дрвце.

²⁰В тот день обреет Господь бритвою, нанятою по ту сторону реки, царем Ассирийским, голову и волоса на ногах, и даже отнимет бороду.

²⁰Тада ће Господ обријати бритвом закупљеном испреко реке, царем асирским, главу и длаке по ногама, и браду сву.

²¹И будет в тот день: кто будет содержать корову и двух овец,

²¹И тада ко сачува кравицу и две овце,

²²по изобилию молока, которое они дадут, будет есть масло; маслом и медом будут питаться все, оставшиеся в этой земле.

²²Од мноштва млека што ће давати јешће масло; јер масло и мед јешће ко год остане у земљи.

²³И будет в тот день: на всяком месте, где росла тысяча виноградных лоз на тысячу сребренников, будет терновник и колючий кустарник.

²³И тада ће свако место где има хиљаду чокота за хиљаду сребрњака зарасти у чкаљ и трње.

²⁴Со стрелами и луками будут ходить туда, ибо вся землябудет терновником и колючим кустарником.

²⁴Са стрелама и с луком ићи ће се онамо, јер ће сва земља бити чкаљ и трње.

²⁵И ни на одну из гор, которые расчищались бороздниками, не пойдешь, боясь терновника и колючего кустарника: туда будут выгонять волов, и мелкий скот будет топтать их.

²⁵А на све горе које су се копале мотиком, на њих неће доћи страх од чкаља и трња, него ће бити испуст воловима и газиће их овце.