¹В год смерти царя Озии видел я Господа, сидящего на престоле высоком и превознесенном, и края риз Его наполняли весь храм.

¹Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и скут Му испуњаваше цркву.

²Вокруг Него стояли Серафимы; у каждого из них по шести крыл: двумя закрывал каждый лице свое, и двумя закрывал ноги свои, и двумя летал.

²Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше.

³И взывали они друг ко другу и говорили: Свят, Свят, Свят ГосподьСаваоф! вся земля полна славы Его!

³И викаху један другом говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове.

⁴И поколебались верхи врат от гласа восклицающих, и дом наполнился курениями.

⁴И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима.

⁵И сказал я: горе мне! погиб я! ибо я человек с нечистыми устами, иживу среди народа также с нечистыми устами, – и глаза мои видели Царя, Господа Саваофа.

⁵И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима.

⁶Тогда прилетел ко мне один из Серафимов, и в руке у него горящий уголь, который он взял клещами с жертвенника,

⁶А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима,

⁷и коснулся уст моих и сказал: вот, это коснулось уст твоих, и беззаконие твое удалено от тебя, и грех твой очищен.

⁷И дотаче се уста мојих, и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се.

⁸И услышал я голос Господа, говорящего: кого Мне послать? и кто пойдет для Нас? И я сказал: вот я, пошли меня.

⁸Потом чух глас Господњи где рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене.

⁹И сказал Он: пойди и скажи этому народу: слухомуслышите – и не уразумеете, и очами смотреть будете – и не увидите.

⁹А Он рече: Иди, и реци том народу: Слушајте али нећете разумети, гледајте али нећете познати.

¹⁰Ибо огрубело сердце народа сего, и ушами с трудом слышат, и очисвои сомкнули, да не узрят очами, и не услышат ушами, и не уразумеют сердцем, и не обратятся, чтобы Я исцелил их.

¹⁰Учини да одебља срце том народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле.

¹¹И сказал я: надолго ли, Господи? Он сказал: доколе не опустеют города, и останутся без жителей, и домы без людей, и доколе земля эта совсем не опустеет.

¹¹А ја рекох: Докле, Господе? А Он рече: Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвим не опусти,

¹²И удалит Господь людей, и великое запустение будет на этой земле.

¹²И докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи.

¹³И если еще останется десятая часть на ней и возвратится, и она опять будет разорена; но как от теревинфа и как от дуба, когда они и срублены, остается корень их, так святое семя будет корнем ее.

¹³Али ће још бити у њој десетина, па ће се и она затрти; али као храст или брест, којима и кад збаце лишће остаје стабло, тако ће свето семе бити њено стабло.