¹Воспою Возлюбленному моему песнь Возлюбленного моего о винограднике Его. У Возлюбленного моего был виноградник на вершине утучненной горы,

¹Запеваћу сада драгом свом песму драгог свог о винограду његовом. Драги мој има виноград на родном брдашцету.

²и Он обнес его оградою, и очистил его от камней, и насадил в нем отборные виноградные лозы, и построил башню посреди его, и выкопал в нем точило, и ожидал, что он принесет добрые грозды, а он принес дикие ягоды.

²И огради га, и отреби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом.

³И ныне, жители Иерусалима и мужи Иуды, рассудите Меня с виноградником Моим.

³Па сада, становници јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мог.

⁴Что еще надлежало бы сделать для виноградника Моего, чего Я не сделал ему? Почему, когда Я ожидал, что он принесет добрые грозды, он принес дикие ягоды?

⁴Шта је још требало чинити винограду мом шта му не учиних? Кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом?

⁵Итак Я скажу вам, что сделаю с виноградником Моим: отниму у него ограду, и будет он опустошаем; разрушу стены его, и будет попираем,

⁵Сада ћу вам казати шта ћу учинити винограду свом. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид, нека се погази;

⁶и оставлю его в запустении: не будут ни обрезывать, ни вскапывать его, – и зарастет он тернами и волчцами, и повелю облакам не проливать на него дождя.

⁶Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповедићу облацима да не пуштају више дажд на њ.

⁷Виноградник Господа Саваофа есть дом Израилев, и мужи Иуды – любимое насаждение Его. И ждал Он правосудия, но вот – кровопролитие; ждал правды, и вот – вопль.

⁷Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад Његов; Он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.

⁸Горе вам, прибавляющие дом к дому, присоединяющие поле к полю, так что другим не остается места, как будто вы одни поселены на земле.

⁸Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде места и ви сами останете у земљи.

⁹В уши мои сказал Господь Саваоф: многочисленные домы эти будут пусты, большие и красивые – без жителей;

⁹Од Господа над војскама чух: Многе куће опустеће, у великим и лепим неће бити никога.

¹⁰десять участков в винограднике дадут один бат, и хомер посеянногозерна едва принесет ефу.

¹⁰Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер семена даће ефу.

¹¹Горе тем, которые с раннего утра ищут сикеры и до позднего вечера разгорячают себя вином;

¹¹Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали.

¹²и цитра и гусли, тимпан и свирель и вино на пиршествах их; а на дела Господа они не взирают и о деяниях рук Его не помышляют.

¹²И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не гледају на дела Господња и не виде рад руку Његових.

¹³За то народ мой пойдет в пленнепредвиденно, и вельможи его будут голодать, и богачи его будут томиться жаждою.

¹³Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи.

¹⁴За то преисподняя расширилась и без меры раскрыла пасть свою: и сойдет туда слава их и богатство их, и шум их и все , что веселит их.

¹⁴Зато се раширио гроб и развалио ждрело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему.

¹⁵И преклонится человек, и смирится муж, и глаза гордых поникнут;

¹⁵И погнуће се прост човек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се;

¹⁶а Господь Саваоф превознесется в суде, и Бог Святый явит святость Свою в правде.

¹⁶Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог Свети посветиће се правдом.

¹⁷И будут пастись овцы по своей воле, и чужие будут питаться оставленными жирными пажитями богатых.

¹⁷И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустих места претилину.

¹⁸Горе тем, которые влекут на себя беззаконие вервями суетности, и грех – как быремнями колесничными;

¹⁸Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским,

¹⁹которые говорят: „пусть Он поспешит и ускорит дело Свое, чтобы мы видели, и пусть приблизится и придет в исполнение совет Святаго Израилева, чтобы мы узнали!"

¹⁹Који говоре: Нека похита, нека брзо дође дело Његово, да видимо, и нека се приближи и дође шта је наумио Светац Израиљев, да познамо.

²⁰Горе тем, которые зло называют добром, и добро – злом, тьму почитают светом, и свет – тьмою, горькое почитают сладким, и сладкое – горьким!

²⁰Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост, а од светлости мрак, који праве од горког слатко а од слатког горко.

²¹Горе тем, которые мудры в своих глазах и разумны пред самими собою!

²¹Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни.

²²Горе тем, которые храбры пить вино и сильны приготовлять крепкий напиток,

²²Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мешању силовитог пића.

²³которые за подарки оправдывают виновного и правых лишают законного!

²³Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду.

²⁴За то, как огонь съедает солому, и пламя истребляет сено, так истлеет корень их, и цвет их разнесется, как прах; потому что они отвергли закон Господа Саваофа и презрели слово Святаго Израилева.

²⁴Зато као што огањ прождире стрњику и слама нестаје у пламену, тако ће корен њихов бити као трулеж и цвет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше реч Свеца Израиљевог.

²⁵За то возгорится гнев Господа на народ Его, и прострет Он руку Своюна него и поразит его, так что содрогнутся горы, и трупы их будут как помет на улицах. Ипри всем этом гнев Его не отвратится, и рука Его еще будет простерта.

²⁵Зато се распали гнев Господњи на народ Његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва телеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гнев се Његов не одврати, него је рука Његова још подигнута.

²⁶И поднимет знамя народам дальним, и даст знак живущему на краю земли, – и вот, он легко и скоро придет;

²⁶И подигнуће заставу народима далеким, и зазвиждаће им с краја земље; и гле, они ће доћи одмах, брзо.

²⁷не будет у него ни усталого, ни изнемогающего; ни один не задремлет и не заснет, и неснимется пояс с чресл его, и не разорвется ремень у обуви его;

²⁷Неће бити међу њима уморног ни сусталог, ни дремљивог ни сањивог, никоме се неће распасати појас око њега, нити ће се коме откинути ремен на обући.

²⁸стрелы его заострены, и все луки его натянуты; копыта коней егоподобны кремню, и колеса его – как вихрь;

²⁸Стреле ће им бити оштре, и сви лукови њихови запети; копита у коња њихових биће као кремен и точкови њихови као вихор.

²⁹рев его – как рев львицы; он рыкает подобно скимнам, и заревет, и схватит добычу и унесет, и никто не отнимет.

²⁹Рика ће им бити као у лава, и рикаће као лавићи; бучаће и уграбиће плен и однети га, и неће бити никога да отме.

³⁰И заревет на него в тот день как бы рев разъяренного моря; и взглянет он наземлю, и вот – тьма, горе, и свет померк в облаках.

³⁰Бучаће над њим у то време као што море бучи. Тада ће погледати на земљу, а то мрак и страх, и светлост ће се помрачити над погибљу њиховом.