¹Посылайте агнцев владетелю земли из Селы в пустыне на гору дочери Сиона;

¹Шаљите јагањце господару земаљском, од Селе до пустиње, ка гори кћери сионске.

²ибо блуждающей птице, выброшенной из гнезда, будут подобны дочери Моава у бродов Арнонских.

²Јер ће бити кћери моавске на бродовима арнонским као птица која лута, отерана с гнезда.

³„Составь совет, постанови решение; осени нассреди полудня, как ночью, тенью твоею, укрой изгнанных, не выдайскитающихся.

³Учини веће, народе, начини сен у подне као ноћ, заклони изагнане, немој издати бегунце.

⁴Пусть поживут у тебя мои изгнанные Моавитяне; будь им покровом отграбителя: ибо притеснителя не станет, грабеж прекратится, попирающие исчезнут с земли.

⁴Нека код тебе бораве изгнани моји, Моаве; буди им заклон од пустошника; јер ће нестати насилника, престаће пустошење, истребиће се са земље који газе друге.

⁵И утвердится престол милостью, и воссядет на нем в истине, в шатреДавидовом, судия, ищущий правды и стремящийся к правосудию".

⁵И утврдиће се престо милошћу, и на њему ће седети једнако у шатору Давидовом који ће судити и тражити што је право и бити брз да чини правду.

⁶„Слыхали мы о гордости Моава, гордости чрезмерной, о надменности его и высокомерии и неистовстве его: неискренна речь его".

⁶Чусмо за охолост Моава врло поноситог, за понос његов и охолост и обест његову; лажи његове неће бити тврде.

⁷Поэтому возрыдает Моав о Моаве, – все будут рыдать; стенайте о твердынях Кирхарешета: они совершенно разрушены.

⁷Зато ће ридати Моавац над Моавцем, сви ће ридати; над темељима кир-аресетским уздисаћете јер су разваљени.

⁸Поля Есевонские оскудели, также и виноградник Севамский; властители народов истребили лучшие лозы его, которые достигали до Иазера,расстилались по пустыне; побеги их расширялись, переходили за море.

⁸И поља есевонска посушише се и чокот сивамски; господа народна потрше красне лозе његове, које досезаху до Јазира и вијаху се по пустињи; одводе његове пружаху се и прелажаху преко мора.

⁹Посему и я буду плакать о лозе Севамской плачем Иазера, буду обливать тебя слезами моими, Есевон и Елеала; ибо во время собирания винограда твоего и во время жатвы твоей нет более шумной радости.

⁹Зато ћу плакати плачем јазирским за чокотом сивамским; заливаћу те сузама својим, Есевоне и Елеало, јер песма о летини твојој и о жетви твојој паде.

¹⁰Исчезло с плодоносной земли веселье и ликование, и в виноградниках не поют, не ликуют; виноградарь не топчет винограда вточилах: Я прекратил ликование.

¹⁰И неста радости и весеља с поља родног, у виноградима се не пева ни подвикује, вина у кацама не гази газилац; учиних крај песмама.

¹¹От того внутренность моя стонет о Моаве, как гусли, и сердце мое – о Кирхарешете.

¹¹Зато утроба моја јечи као гусле за Моавом, и срце моје за Кир-Ересом.

¹²Хотя и явится Моав, и будет до утомления подвизаться на высотах, и придет к святилищу своему помолиться, но ничто не поможет.

¹²И кад се види да се уморио Моав на висини својој, ући ће у светињу своју да се помоли; али ништа неће свршити.

¹³Вот слово, которое изрек Господь о Моаве издавна.

¹³Ово је реч што рече Господ за Моава давно.

¹⁴Ныне же так говорит Господь: чрез три года, считая годами наемничьими, величие Моава будет унижено со всем великим многолюдством, и остаток будет очень малый и незначительный.

¹⁴А сада вели Господ говорећи: До три године, као што су године најамничке, олошаће слава Моавова са свим мноштвом његовим, и шта остане биће врло мало и нејако.