¹Пророчество о Дамаске. – Вот, Дамаск исключается из числа городов и будет грудою развалин.

¹Бреме Дамаску. Гле, Дамаск ће се укинути да не буде више град, него ће бити гомила развалина.

²Города Ароерские будут покинуты, – останутся для стад, которые будут отдыхать там, и некому будет пугать их.

²Градови ароирски биће остављени, биће за стада, те ће у њима почивати, и нико их неће плашити.

³Не станет твердыни Ефремовой и царства Дамасского с остальною Сириею; с ними будет то же, что со славою сынов Израиля, говорит Господь Саваоф.

³Нестаће градова Јефремових и царства у Дамаску и остатку сирском, биће као слава синова Израиљевих, вели Господ над војскама.

⁴И будет в тот день: умалится слава Иакова, и тучное тело его сделается тощим.

⁴И у тај ће дан истанчати слава Јаковљева, и дебело тело његово омршаће.

⁵То же будет, что по собрании хлеба жнецом, когда рука его пожнет колосья, и когда соберут колосья в долине Рефаимской.

⁵Јер ће бити као кад жетелац сабира жито и руком жање класје, и биће као кад се купи класје у долини рафајској.

⁶И останутся у него, как бывает при обивании маслин, две-три ягоды на самой вершине, или четыре-пять на плодоносных ветвях, говорит Господь, Бог Израилев.

⁶Али ће се оставити у њој пабирци као кад се отресе маслина, па две три остану у врху, и четири пет на родним гранама, вели Господ Бог Израиљев.

⁷В тот день обратит человек взор свой к Творцу своему, и глаза его будут устремлены к Святому Израилеву;

⁷У то ће време човек погледати на Творца свог, и очи његове гледаће на Свеца Израиљевог;

⁸и не взглянет на жертвенники, на дело рук своих, и не посмотрит на то, что сделали персты его, на кумиры Астарты и Ваала.

⁸А неће погледати на олтаре, дело руку својих, нити ће гледати на оно што су начинили прсти његови, ни на лугове ни на ликове сунчане.

⁹В тот день укрепленные города его будут, как развалины в лесах и на вершинах гор,оставленные пред сынами Израиля, – и будет пусто.

⁹У то ће време тврди градови његови бити као остављен грм и огранак, јер ће се оставити ради синова Израиљевих, и биће пустош.

¹⁰Ибо ты забыл Бога спасения твоего, и не воспоминал о скале прибежища твоего; от того развел увеселительные сады и насадил черенки от чужой лозы.

¹⁰Јер си заборавио Бога спасења свог, и ниси се сећао Стене силе своје; зато сади красне садове и лозу страну пресађуј;

¹¹В день насаждения твоего ты заботился, чтобы оно росло и чтобы посеянное тобою рано расцвело; но в день собирания не куча жатвы будет, но скорбь жестокая.

¹¹Дању ради да узрасте шта посадиш, и јутром гледај да ти семе никне; али кад дође до брања разграбиће се, и остаће ти љута жалост.

¹²Увы! шум народов многих! шумят они, как шумит море. Рев племен! они ревут, как ревут сильные воды.

¹²Тешко мноштву великих народа, што буче као што буче мора, и узаврелим народима, којих стоји врева као силних вода;

¹³Ревут народы, как ревут сильные воды; но Он погрозил им и онидалеко побежали, и были гонимы, как прах по горам от ветра и как пыль от вихря.

¹³Врева стоји народа као великих вода; али ће повикати на њих, и они ће побећи далеко, и биће гоњени као плева по брдима од ветра и као прах од вихора.

¹⁴Вечер – и вот ужас! и прежде утра уже нет его. Такова участь грабителей наших, жребий разорителей наших.

¹⁴Увече ето страха, и пре него сване нема никога. То је део оних који нас газе, и наследство оних који отимају од нас.