1Пророчество о пустыне приморской. – Как бури на юге носятся, идет он от пустыни, из земли страшной.
1Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.
2Грозное видение показано мне: грабитель грабит, опустошитель опустошает; восходи, Елам, осаждай, Мид! всем стенаниям я положу конец.
2Љута утвара јави ми се. Неверник неверу чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! Свему уздисању учинићу крај.
3От этого чресла мои трясутся; муки схватили меня, как муки рождающей. Я взволнован от того, что слышу; я смущен от того, что вижу.
3Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.
4Сердце мое трепещет; дрожь бьет меня; отрадная ночь моя превратилась в ужас для меня.
4Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.
5Приготовляют стол, расстилают покрывала, – едят, пьют. „Вставайте, князья, мажьте щиты!"
5Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.
6Ибо так сказал мне Господь: пойди, поставь сторожа; пусть он сказывает, что увидит.
6Јер овако ми рече Господ: Иди, постави стражара да ти јави шта види.
7И увидел он едущих попарно всадников на конях, всадников на ослах, всадников на верблюдах; и вслушивался он прилежно, с большим вниманием, –
7И виде кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.
8и закричал, как лев: господин мой! на страже стоял я весь день, и на месте моем оставался целые ночи:
8И повика као лав: Господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.
9и вот, едут люди, всадники на конях попарно. Потом он возгласил исказал: пал, пал Вавилон, и все идолы богов его лежат на земле разбитые.
9И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: Паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу.
10О, измолоченный мой и сын гумна моего! Что слышал я от Господа Саваофа, Бога Израилева, то и возвестил вам.
10Вршају мој, и пшенице гумна мог! Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог, јавих вам.
11Пророчество о Думе. – Кричат мне с Сеира: сторож! сколько ночи?сторож! сколько ночи?
11Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: Стражару! Шта би ноћас? Стражару! Шта би ноћас?
12Сторож отвечает: приближается утро, но еще ночь. Если вы настоятельно спрашиваете, то обратитесь и приходите.
12Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.
13Пророчество об Аравии. – В лесу Аравийском ночуйте, караваны Деданские!
13Бреме арапској. По шумама у арапској ноћиваћете, путници дедански!
14Живущие в земле Фемайской! несите воды навстречу жаждущим; с хлебом встречайте бегущих,
14Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретните с хлебом бегунца.
15ибо они от мечей бегут, от меча обнаженного и от лука натянутого, и от лютости войны.
15Јер ће бежати од мача, од мача голог, од лука запетог и од жестоког боја.
16Ибо так сказал мне Господь: еще год, равный году наемничьему, и вся слава Кидарова исчезнет,
16Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске.
17и луков у храбрых сынов Кидара останется немного: так сказалГосподь, Бог Израилев.
17И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.