¹Братия мои! не многие делайтесь учителями, зная, что мы подвергнемся большему осуждению,

¹Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,

²ибо все мы много согрешаем. Кто не согрешает в слове, тот человек совершенный, могущий обуздать и все тело.

²Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.

³Вот, мы влагаем удила в рот коням, чтобы они повиновались нам, и управляем всем телом их.

³Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.

⁴Вот, и корабли, как ни велики они и как ни сильными ветрами носятся, небольшим рулем направляются, куда хочет кормчий;

⁴Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.

⁵так и язык – небольшой член, но много делает. Посмотри, небольшой огонь как много вещества зажигает!

⁵А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.

⁶И язык – огонь, прикраса неправды; язык в таком положении находится между членами нашими, что оскверняет все тело и воспаляет круг жизни, будучи сам воспаляем от геенны.

⁶И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла.

⁷Ибо всякое естество зверей и птиц, пресмыкающихся и морских животных укрощается и укрощено естеством человеческим,

⁷Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;

⁸а язык укротить никто из людей не может: это – неудержимое зло; он исполнен смертоносного яда.

⁸А језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.

⁹Им благословляем Бога и Отца, и им проклинаем человеков, сотворенных по подобию Божию.

⁹Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.

¹⁰Из тех же уст исходит благословение ипроклятие: не должно, братия мои, сему так быть.

¹⁰Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.

¹¹Течет ли из одного отверстия источника сладкая игорькая вода ?

¹¹Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?

¹²Не может, братия мои, смоковница приносить маслины или виноградная лоза смоквы. Также и один источник не может изливать соленую и сладкую воду.

¹²Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.

¹³Мудр ли и разумен кто из вас, докажи это на самомделе добрым поведением с мудрою кротостью.

¹³Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.

¹⁴Но если в вашем сердце вы имеете горькую зависть и сварливость, то не хвалитесь и не лгите на истину.

¹⁴Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.

¹⁵Это не есть мудрость, нисходящая свыше, но земная, душевная, бесовская,

¹⁵Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.

¹⁶ибо где зависть и сварливость, там неустройство и все худое.

¹⁶Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.

¹⁷Но мудрость, сходящая свыше, во-первых, чиста, потом мирна, скромна, послушлива, полна милосердия и добрых плодов, беспристрастна и нелицемерна.

¹⁷А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.

¹⁸Плод же правды в мире сеется у тех, которые хранят мир.

¹⁸А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.