¹Откуда у вас вражды и распри? не отсюда ли, отвожделений ваших, воюющих в членах ваших?

¹Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се боре у вашим удима?

²Желаете – и не имеете; убиваете и завидуете – и не можете достигнуть; препираетесь ивраждуете – и не имеете, потому что не просите.

²Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.

³Просите, и не получаете, потому что просите не на добро, а чтобы употребить для ваших вожделений.

³Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите.

⁴Прелюбодеи и прелюбодейцы! не знаете ли, что дружба с миром есть вражда против Бога? Итак, кто хочет быть другом миру, тот становится врагом Богу.

⁴Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.

⁵Или вы думаете, что напрасно говорит Писание: „доревности любит дух, живущий в нас"?

⁵Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?

⁶Но тем большую дает благодать; посему и сказано: Боггордым противится, а смиренным дает благодать.

⁶А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.

⁷Итак покоритесь Богу; противостаньте диаволу, и убежит от вас.

⁷Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас.

⁸Приблизьтесь к Богу, и приблизится к вам; очиститеруки, грешники, исправьте сердца, двоедушные.

⁸Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани.

⁹Сокрушайтесь, плачьте и рыдайте; смех ваш да обратится в плач, и радость – в печаль.

⁹Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

¹⁰Смиритесь пред Господом, и вознесет вас.

¹⁰Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.

¹¹Не злословьте друг друга, братия: кто злословит брата или судит брата своего, того злословит закон и судит закон; а если ты судишь закон, то ты не исполнитель закона, но судья.

¹¹Не опадајте један другог, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона, него судија.

¹²Един Законодатель и Судия, могущий спасти и погубить; а ты кто, который судишь другого?

¹²Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другог осуђујеш?

¹³Теперь послушайте вы, говорящие: „сегодня или завтра отправимся в такой-то город, и проживем там один год,и будем торговать и получать прибыль";

¹³Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.

¹⁴вы, которые не знаете, что случится завтра: ибо что такое жизнь ваша? пар, являющийся на малое время, а потом исчезающий.

¹⁴Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.

¹⁵Вместо того, чтобы вам говорить: „если угодно будет Господу и живы будем, то сделаем то или другое", –

¹⁵Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно.

¹⁶вы, по своей надменности, тщеславитесь: всякое такое тщеславие есть зло.

¹⁶А сад се хвалите својим поносом. Свака је хвала таква зла.

¹⁷Итак, кто разумеет делать добро и не делает, тому грех.

¹⁷Јер који зна добро чинити и не чини, грех му је.