¹Слушайте слово, которое Господь говорит вам, дом Израилев.

¹Слушајте реч коју вам говори Господ, доме Израиљев.

²Так говорит Господь: не учитесь путям язычников и не страшитесь знамений небесных, которых язычники страшатся.

²Овако вели Господ: Не учите се путу којим иду народи, и од знака небеских не плашите се, јер се од њих плаше народи.

³Ибо уставы народов – пустота: вырубают дерево в лесу, обделываютего руками плотника при помощи топора,

³Јер су уредбе у народа таштина, јер секу дрво у шуми, дело руку уметничких секиром;

⁴покрывают серебром и золотом, прикрепляют гвоздями и молотом, чтобыне шаталось.

⁴Сребром и златом украшују га, клинима и чекићима утврђују га да се не помиче;

⁵Они – как обточенный столп, и не говорят; их носят, потому что ходить не могут. Не бойтесь их, ибо они не могут причинить зла, но и добра делать не в силах.

⁵Стоје право као палме, не говоре; треба их носити, јер не могу ићи; не бој их се, јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити.

⁶Нет подобного Тебе, Господи! Ты велик, и имя Твое велико могуществом.

⁶Нико није као Ти, Господе; велик си и велико је име Твоје у сили.

⁷Кто не убоится Тебя, Царь народов? ибо Тебе единому принадлежит это; потому что между всеми мудрецами народов и во всех царствах их нет подобного Тебе.

⁷Ко се не би Тебе бојао, царе над народима! Јер Теби то припада; јер међу свим мудрацима у народа и у свим царствима њиховим нема таквог какав си Ти.

⁸Все до одного они бессмысленны и глупы; пустое учение – это дерево.

⁸Него су сви луди и безумни, дрво је наука о таштини.

⁹Разбитое в листы серебро привезено из Фарсиса, золото – из Уфаза, дело художника и рук плавильщика; одежда на них – гиацинт и пурпур: все это – дело людей искусных.

⁹Сребро ковано доноси се из Тарсиса и злато из Уфаза, дело уметничко и руку златарских, одело им је од порфире и скерлета, све је дело уметничко.

¹⁰А Господь Бог есть истина; Он есть Бог живый и Царь вечный. От гнева Его дрожит земля, и народы не могут выдержать негодования Его.

¹⁰А Господ је прави Бог, Бог живи и цар вечни, од Његове срдње тресе се земља, и гнев Његов не могу поднети народи.

¹¹Так говорите им: боги, которые не сотворили неба и земли, исчезнут с земли и из-под небес.

¹¹Овако им реците: Богови, који нису начинили небо ни земљу, нестаће са земље и испод неба.

¹²Он сотворил землю силою Своею, утвердил вселенную мудростью Своеюи разумом Своим распростер небеса.

¹²Он је начинио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разастро небеса;

¹³По гласу Его шумят воды на небесах, и Он возводит облака от краев земли, творит молнии среди дождя и изводит ветер из хранилищ Своих.

¹³Он кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових.

¹⁴Безумствует всякий человек в своем знании, срамит себя всякий плавильщик истуканом своим , ибо выплавленное им есть ложь, и нет в нем духа.

¹⁴Сваки човек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резаним, јер су лаж ливени ликови његови, и нема духа у њима.

¹⁵Это совершенная пустота, дело заблуждения; во время посещения их они исчезнут.

¹⁵Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.

¹⁶Не такова, как их, доля Иакова; ибо Бог его есть Творец всего, и Израиль есть жезл наследия Его; имя Его – Господь Саваоф.

¹⁶Није такав део Јаковљев, јер је Творац свему, и Израиљ Му је наследство, име Му је Господ над војскама.

¹⁷Убирай с земли имущество твое, имеющая сидеть в осаде;

¹⁷Покупи из земље трг свој ти, која седиш у граду.

¹⁸ибо так говорит Господь: вот, Я выброшу жителей сей земли на сей раз и загоню их в тесное место, чтобы схватили их.

¹⁸Јер овако вели Господ: Гле, ја ћу избацити као праћом становнике ове земље, и притеснићу их да осете.

¹⁹Горе мне в моем сокрушении; мучительна рана моя, но я говорю сам в себе: „подлинно, это моя скорбь, и я буду нести ее;

¹⁹Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим.

²⁰шатер мой опустошен, и все веревки мои порваны; дети мои ушли от меня, и нет их: некому уже раскинуть шатра моего и развесить ковров моих,

²⁰Мој је шатор опустошен и сва ужа моја покидана, синови моји отидоше од мене и нема их, нема више никога да разапне шатор мој и дигне завесе моје.

²¹ибо пастыри сделались бессмысленными и не искали Господа, а потому они и поступали безрассудно, и все стадо их рассеяно".

²¹Јер пастири посташе безумни и Господа не тражише; зато не бише срећни, и све се стадо њихово распрша.

²²Несется слух: вот он идет, и большой шум от страны северной, чтобыгорода Иудеи сделать пустынею, жилищем шакалов.

²²Гле, иде глас и врева велика из северне земље да обрати градове Јудине у пустош, у стан змајевски.

²³Знаю, Господи, что не в воле человека путь его, что не во власти идущего давать направление стопам своим.

²³Знам, Господе, да пут човечји није у његовој власти нити је човеку који ходи у власти да управља корацима својим.

²⁴Наказывай меня, Господи, но по правде, не во гневе Твоем, чтобы не умалить меня.

²⁴Карај ме, Господе, али с мером, не у гневу свом, да ме не би затро.

²⁵Излей ярость Твою на народы, которые не знают Тебя, и на племена, которые не призывают имени Твоего; ибо они съели Иакова, пожрали его и истребили его, и жилище его опустошили.

²⁵Излиј гнев свој на народе који Те не познају, и на племена која не призивају име Твоје, јер прождреше Јакова, прождреше га да га нема, и насеље његово опустеше.