¹Слово, которое было к Иеремии от Господа:

¹Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:

²слушайте слова завета сего и скажите мужам Иуды и жителям Иерусалима;

²Слушајте речи овог завета, и казујте људима Јудиним и становницима јерусалимским.

³и скажи им: так говорит Господь, Бог Израилев: проклят человек, который не послушает слов завета сего,

³И реци им: Овако вели Господ Бог Израиљев: Проклет да је ко не послуша речи овог завета,

⁴который Я заповедал отцам вашим, когда вывел их из земли Египетской,из железной печи, сказав: „слушайтесь гласа Моего и делайте все, что Язаповедаю вам, – и будете Моим народом, и Я буду вашим Богом,

⁴Који заповедих оцима вашим кад их изведох из земље мисирске, из пећи гвоздене, говорећи: Слушајте глас мој и творите ово све како вам заповедам, па ћете ми бити народ и ја ћу вам бити Бог,

⁵чтобы исполнить клятву, которою Я клялся отцам вашим – дать им землю, текущую молоком и медом, как это ныне". И отвечал я, сказав: аминь, Господи!

⁵Да бих испунио заклетву којом се заклех оцима вашим да ћу им дати земљу у којој тече млеко и мед, како се види данас. А ја одговорих и рекох: Амин, Господе.

⁶И сказал мне Господь: провозгласи все сии слова в городах Иуды и наулицах Иерусалима и скажи: слушайте слова завета сего и исполняйте их.

⁶По том рече ми Господ: Казуј све ове речи по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским говорећи: Слушајте речи овог завета, и извршујте их.

⁷Ибо отцов ваших Я увещевал постоянно с того дня, как вывел их из земли Египетской, до сего дня; увещевал их с раннего утра, говоря: „слушайтесь гласа Моего".

⁷Јер тврдо засведочавах оцима вашим од кад их изведох из земље мисирске до данас, зарана једнако говорећи: Слушајте глас мој.

⁸Но они не слушались и не приклоняли уха своего, а ходили каждый поупорству злого сердца своего: поэтому Я навел на них все сказанное в завете сем, который Я заповедал им исполнять, а они не исполняли.

⁸Али не послушаше и не пригнуше уха свог, него ходише сваки за мислима злог срца свог; за то пустих на њих све речи овог завета, који заповедих да врше, а они не вршише.

⁹И сказал мне Господь: есть заговор между мужами Иуды и жителями Иерусалима:

⁹Тада ми рече Господ: Буна је међу људима Јудиним и становницима јерусалимским.

¹⁰они опять обратились к беззакониям праотцев своих,которые отреклись слушаться слов Моих и пошли вослед чужих богов, служа им. Дом Израиля и дом Иуды нарушили завет Мой,который Я заключил с отцами их.

¹⁰Вратили су се на безакоња старих својих, који не хтеше слушати моје речи, и иду за другим боговима, те им служе; дом Израиљев и дом Јудин покварише завет мој, који учиних с оцима њиховим.

¹¹Посему так говорит Господь: вот, Я наведу на них бедствие, от которого они не могут избавиться, и когда воззовут ко Мне, не услышу их.

¹¹Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу пустити на њих зло, из ког неће моћи изаћи, и вапиће к мени, али их нећу услишити.

¹²Тогда города Иуды и жители Иерусалима пойдут и воззовут к богам, которым они кадят; но они нисколько не помогут им во время бедствия их.

¹²Тада ће градови Јудини и становници јерусалимски ићи и вапити к боговима којима каде, али им неће помоћи у невољи њиховој.

¹³Ибо сколько у тебя городов, столько и богов у тебя, Иуда, и сколько улиц в Иерусалиме, столько вы наставили жертвенников постыдному, жертвенников для каждения Ваалу.

¹³Јер имаш богова, Јуда, колико градова, и колико има улица у Јерусалиму, толико подигосте олтара срамотних, олтара да кадите Валу.

¹⁴Ты же не проси за этот народ и не возноси за них молитвы и прошений; ибо Я не услышу, когда они будут взывать ко Мне в бедствии своем.

¹⁴Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, јер их нећу услишити кад завапе к мени у невољи својој.

¹⁵Что возлюбленному Моему в доме Моем, когда в нем совершаются многие непотребства? и священные мяса не помогут тебе, когда, делая зло, ты радуешься.

¹⁵Шта ће мили мој у дому мом, кад чини грдило с многима, и свето месо отиде од тебе, и веселиш се кад зло чиниш?

¹⁶Зеленеющею маслиною, красующеюся приятными плодами, именовал тебяГосподь. А ныне, при шуме сильного смятения, Он воспламенил огонь вокруг нее, и сокрушились ветви ее.

¹⁶Господ те назва маслином зеленом, лепом ради доброг рода; али с хуком великог ветра распали огањ око ње, и гране јој се поломише.

¹⁷Господь Саваоф, Который насадил тебя, изрек на тебя злое за зло дома Израилева и дома Иудина, которое они причинили себе тем, что подвигли Меня на гнев каждением Ваалу.

¹⁷Јер Господ над војскама, који те је посадио, изрече зло по те, за злоћу дома Израиљевог и дома Јудиног, коју чинише међу собом да би ме разгневили кадећи Валу.

¹⁸Господь открыл мне, и я знаю; Ты показал мне деяния их.

¹⁸Господ ми објави, те знам; Ти ми показа дела њихова.

¹⁹А я, как кроткий агнец, ведомый на заклание, и не знал, что онисоставляют замыслы против меня, говоря : „положим ядовитое дерево в пищу его и отторгнем его от земли живых, чтобы и имя его более не упоминалось".

¹⁹А ја бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знах да се договарају на ме: Оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да му се име не спомиње више.

²⁰Но, Господи Саваоф, Судия праведный, испытующий сердца и утробы! дай увидеть мне мщение Твое над ними, ибо Тебе ввериля дело мое.

²⁰Али, Господе над војскама, Судијо праведни, који испитујеш бубреге и срце, дај да видим освету Твоју на њима, јер Теби казах парбу своју.

²¹Посему так говорит Господь о мужах Анафофа, ищущих души твоей иговорящих: „не пророчествуй во имя Господа, чтобы не умереть тебе от рук наших";

²¹Зато овако вели Господ за Анатоћане, који траже душу твоју говорећи: Не пророкуј у име Господње, да не погинеш од наших руку;

²²посему так говорит Господь Саваоф: вот, Я посещу их: юноши их умрут от меча; сыновья их и дочери их умрут от голода.

²²Зато овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу их походити; младићи ће њихови изгинути од мача, синови њихови и кћери њихове изгинуће од глади.

²³И остатка не будет от них; ибо Я наведу бедствие на мужей Анафофа в год посещения их.

²³И неће бити од њих остатка; јер ћу пустити зло на Анатоћане кад их походим.