¹Так сказал Господь: сойди в дом царя Иудейского и произнеси слово сие

¹Овако говори Господ: Сиђи у дом цара Јудиног, и реци онде ову реч,

²и скажи: выслушай слово Господне, царь Иудейский, сидящий на престоле Давидовом, ты, и слуги твои, и народ твой, входящие сими воротами.

²И кажи: Слушај реч Господњу, царе Јудин, који седиш на престолу Давидовом, ти и слуге твоје и народ твој, који улазите на ова врата.

³Так говорит Господь: производите суд и правду и спасайте обижаемого от руки притеснителя, не обижайте и не тесните пришельца, сироты и вдовы, и невинной крови не проливайте на месте сем.

³Овако вели Господ: Чините суд и правду, и коме се отима избављајте га из руку насилникових, и не чините криво иностранцу ни сироти ни удовици, и не чините им силу, и крв праву не проливајте на овом месту.

⁴Ибо если вы будете исполнять слово сие, то будут входить воротами дома сего цари, сидящие вместо Давида на престоле его, ездящие на колеснице и на конях, сами и слуги их и народ их.

⁴Јер ако доиста узрадите ово, улазиће на врата овог дома цареви, који седе место Давида на престолу његовом, на колима и на коњима, они и слуге њихове и народ њихов.

⁵А если не послушаете слов сих, то Мною клянусь, говорит Господь,что дом сей сделается пустым.

⁵Ако ли не послушате ове речи, заклињем се собом, вели Господ, да ћу опустети тај дом.

⁶Ибо так говорит Господь дому царя Иудейского: Галаад ты у Меня, вершина Ливана; но Я сделаю тебя пустынею и города необитаемыми

⁶Јер овако вели Господ за дом цара Јудиног: Ти си ми Галад и врх ливански, али ћу те обратити у пустињу, у градове у којима се не живи.

⁷и приготовлю против тебя истребителей, каждого со своими орудиями, и срубят лучшие кедры твои и бросят в огонь.

⁷И спремићу на тебе затираче, сваког с оружјем, и посећи ће твоје красне кедре и побацати их у огањ.

⁸И многие народы будут проходить через город сей иговорить друг другу: „за что Господь так поступил с этим великим городом?"

⁸И многи ће народи пролазити мимо тај град, и говориће један другом: Зашто учини ово Господ од тог града великог?

⁹И скажут в ответ: „за то, что они оставили завет Господа Бога своего и поклонялись иным богам и служили им".

⁹И рећи ће: Јер оставише завет Господа Бога свог, и клањаше се другим боговима и служише им.

¹⁰Не плачьте об умершем и не жалейте о нем; но горько плачьте об отходящем в плен, ибо он уже не возвратится и не увидит родной страны своей.

¹⁰Не плачите за мртвим нити га жалите; него плачите за оним који одлази, јер се неће више вратити нити ће видети своје постојбине.

¹¹Ибо так говорит Господь о Саллуме, сыне Иосии, царе Иудейском, который царствовал после отца своего, Иосии, и который вышел из сего места: он уже не возвратится сюда,

¹¹Јер овако говори Господ о Салуму сину Јосије, цара Јудиног, који цароваше место Јосије оца свог, који отиде из овог места: неће се више вратити.

¹²но умрет в том месте, куда отвели его пленным, иболее не увидит земли сей.

¹²Него ће умрети у месту куда га одведоше у ропство, и неће више видети ове земље.

¹³Горе тому, кто строит дом свой неправдою и горницы свои беззаконием, кто заставляет ближнего своего работать даром и не отдает ему платы его,

¹³Тешко оном који гради своју кућу не по правди, и клети своје не по правици, који се служи ближњим својим низашта и плату за труд његов не даје му;

¹⁴кто говорит: „построю себе дом обширный и горницы просторные", – и прорубает себе окна, и обшивает кедром, и красит красною краскою.

¹⁴Који говори: Саградићу себи велику кућу и простране клети; и разваљује себи прозоре, и облаже кедром и маже црвенилом.

¹⁵Думаешь ли ты быть царем, потому что заключил себя в кедр? отец твой ел и пил, но производил суд и правду, и потому ему было хорошо.

¹⁵Хоћеш ли царовати кад се мешаш с кедром? Отац твој није ли јео и пио? Кад чињаше суд и правду, тада му беше добро.

¹⁶Он разбирал дело бедного и нищего, и потому ему хорошо было. Не это ли значит знатьМеня? говорит Господь.

¹⁶Даваше правицу сиромаху и убогоме, и беше му добро; није ли то познавати ме? Говори Господ.

¹⁷Но твои глаза и твое сердце обращены только к твоей корысти и к пролитию невинной крови, к тому, чтобы делать притеснение и насилие.

¹⁷Али очи твоје и срце твоје иду само за твојим добитком и да проливаш крв праву и да чиниш насиље и кривду.

¹⁸Посему так говорит Господь о Иоакиме, сыне Иосии, царе Иудейском: не будут оплакивать его: „увы, брат мой!" и: „увы, сестра!" Не будут оплакивать его: „увы, государь!" и: „увы, его величие!"

¹⁸Зато овако вели Господ за Јоакима сина Јосије цара Јудиног: Неће нарицати за њим: Јаох брате мој! Или: Јаох сестро! Неће нарицати за њим: Јаох господару! Или: Јаох славо његова!

¹⁹Ослиным погребением будет он погребен; вытащат его и бросят далеко за ворота Иерусалима.

¹⁹Погребом магарећим погрепшће се, извући ће се и бациће се иза врата јерусалимских.

²⁰Взойди на Ливан и кричи, и на Васане возвысь голос твой и кричи с Аварима, ибо сокрушены все друзья твои.

²⁰Изиђи на Ливан и вичи, и на Васану пусти глас свој, и вичи преко бродова, јер се сатрше сви који те љубе.

²¹Я говорил тебе во время благоденствия твоего; но ты сказал: „не послушаю". Таково былоповедение твое с самой юности твоей, что ты не слушал гласа Моего.

²¹Говорих ти у срећи твојој, а ти рече: Нећу да слушам; то је пут твој од детињства твог да не слушаш глас мој.

²²Всех пастырей твоих унесет ветер, и друзья твои пойдут в плен; и тогда ты будешь постыжен и посрамлен за все злодеяния твои.

²²Све ће пастире твоје однети ветар, и који те љуби отићи ће у ропство; тада ћеш се посрамити и постидети за сву злоћу своју.

²³Живущий на Ливане, гнездящийся на кедрах! как жалок будешь ты, когда постигнут тебя муки, как боли женщины в родах!

²³Ти седиш на Ливану, гнездо вијеш на кедрима, како ћеш бити љупка, кад ти дођу муке и болови као породиљи!

²⁴Живу Я, сказал Господь: если бы Иехония, сын Иоакима, царьИудейский, был перстнем на правой руке Моей, то и отсюда Я сорву тебя

²⁴Како сам ја жив, вели Господ, да би Хонија син Јоакима цара Јудиног био прстен печатни на десној руци мојој, и оданде ћу те отргнути.

²⁵и отдам тебя в руки ищущих души твоей и в руки тех, которых ты боишься, в руки Навуходоносора, царя Вавилонского, и в руки Халдеев,

²⁵И даћу те у руке онима који траже душу твоју, и у руке онима којих се бојиш, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке Халдејцима.

²⁶и выброшу тебя и твою мать, которая родила тебя, в чужую страну, где вы не родились, и там умрете;

²⁶И бацићу тебе и матер твоју која те је родила у земљу туђу, где се нисте родили, и онде ћете помрети.

²⁷а в землю, куда душа их будет желать возвратиться, туда не возвратятся.

²⁷А у земљу у коју ћете желети да се вратите, нећете се вратити у њу.

²⁸„Неужели этот человек, Иехония, есть создание презренное, отверженное? или он – сосуд непотребный? за что они выброшены – он и племя его, и брошены в страну, которой не знали?"

²⁸Је ли тај човек Хонија ништав идол изломљен? Је ли суд у коме нема милине? Зашто бише истерани, он и семе његово, и бачени у земљу, које не познају?

²⁹О, земля, земля, земля! слушай слово Господне.

²⁹О земљо, земљо, земљо! Чуј реч Господњу.

³⁰Так говорит Господь: запишите человека сего лишенным детей, человеком злополучным во дни свои, потому что никто уже из племени его не будет сидеть на престоле Давидовом и владычествовать в Иудее.

³⁰Овако вели Господ: Запишите да ће тај човек бити без деце и да неће бити срећан до свог века; и нико неће бити срећан од семена његовог, који би седео на престолу Давидовом и још владао Јудом.