¹Горе пастырям, которые губят и разгоняют овец паствы Моей! говорит Господь.

¹Тешко пастирима који потиру и размећу стадо паше моје! Говори Господ.

²Посему так говорит Господь, Бог Израилев, к пастырям, пасущим народ Мой: вы рассеяли овец Моих, и разогнали их, и не смотрели за ними; вот,Я накажу вас за злые деяния ваши, говорит Господь.

²Зато овако вели Господ Бог Израиљев за пастире који пасу народ мој: Ви разметнусте овце моје и разагнасте их, и не обилазисте их; ево, ја ћу вас обићи за злоћу дела ваших, говори Господ.

³И соберу остаток стада Моего из всех стран, куда Я изгнал их, и возвращу их во дворы их; и будут плодиться и размножаться.

³И остатак оваца својих ја ћу скупити из свих земаља у које их разагнах, и вратићу их у торове њихове, где ће се наплодити и умножити.

⁴И поставлю над ними пастырей, которые будут пасти их, и они уже не будут бояться и пугаться, и не будут теряться, говорит Господь.

⁴И поставићу им пастире, који ће их пасти, да се не боје више и не плаше и да не погине ни једна, говори Господ.

⁵Вот, наступают дни, говорит Господь, и восставлю Давиду Отрасль праведную, и воцарится Царь, и будет поступать мудро, и будет производить суд и правду на земле.

⁵Гле, иду дани, говори Господ, у које ћу подигнути Давиду Клицу праведну, која ће царовати и бити срећна и чинити суд и правду на земљи.

⁶Во дни Его Иуда спасется и Израиль будет жить безопасно; и вот имя Его, которым будут называть Его: „Господь оправдание наше!"

⁶У Његове дане спашће се Јуда, и Израиљ ће становати у миру, и ово му је име којим ће се звати: Господ правда наша.

⁷Посему, вот наступают дни, говорит Господь, когда уже не будут говорить: „жив Господь, Который вывел сынов Израилевых из земли Египетской",

⁷Зато, ево, иду дани, говори Господ, у које се неће више говорити: Тако да је жив Господ, који је извео синове Израиљеве из земље мисирске;

⁸но: „жив Господь, Который вывел и Который привел племя дома Израилева из земли северной и из всех земель, куда Я изгнал их", и будут жить на земле своей.

⁸Него: Тако да је жив Господ, који је извео и довео семе дома Израиљевог из северне земље и из свих земаља у које их бејах разагнао. И они ће седети у својој земљи.

⁹О пророках. Сердце мое во мне раздирается, все кости мои сотрясаются; я – как пьяный, как человек, которого одолело вино, ради Господа и ради святых слов Его,

⁹Ради пророка пуца срце у мени, трепећу све кости моје, као пијан сам и као човек кога је освојило вино, Господа ради и Његових ради светих речи.

¹⁰потому что земля наполнена прелюбодеями, потому что плачет земля отпроклятия; засохли пастбища пустыни, и стремление их – зло, и сила их – неправда,

¹⁰Јер је земља пуна прељубочинаца, и с клетава тужи земља, посушише се паше у пустињи; трк је њихов зао и моћ њихова неправа.

¹¹ибо и пророк и священник – лицемеры; даже в доме Моем Я нашел нечестие их, говорит Господь.

¹¹Јер и пророк и свештеник скврне је, налазим и у дому свом злоћу њихову, говори Господ.

¹²За то путь их будет для них, как скользкие места в темноте: их толкнут, и они упадуттам; ибо Я наведу на них бедствие, год посещения их, говорит Господь.

¹²За то ће пут њихов бити као клизавица по тами, где ће попузнути и пасти; јер ћу пустити на њих зло, године похођења њиховог, говори Господ.

¹³И в пророках Самарии Я видел безумие; они пророчествовали именем Ваала, и ввели в заблуждение народ Мой, Израиля.

¹³У пророка самаријских видео сам безумље, пророковаху Валом, прелашћиваху народ мој Израиља;

¹⁴Но в пророках Иерусалима вижу ужасное: они прелюбодействуют и ходят во лжи, поддерживают руки злодеев, чтобы никто не обращался от своего нечестия; все они предо Мною – как Содом, и жители его – как Гоморра.

¹⁴Али у пророка јерусалимских видим страхоту: чине прељубу и ходе у лажи, укрепљују руке зликовцима да се нико не врати од своје злоће; сви су ми као Содом, и становници његови као Гомор.

¹⁵Посему так говорит Господь Саваоф о пророках: вот, Я накормлю их полынью и напою их водою с желчью, ибо от пророков Иерусалимских нечестие распространилось на всю землю.

¹⁵Зато овако вели Господ над војскама о тим пророцима: Ево, ја ћу их нахранити пеленом и напојићу их жучи; јер од пророка јерусалимских изиђе оскврњење по свој земљи.

¹⁶Так говорит Господь Саваоф: не слушайте слов пророков, пророчествующих вам: они обманывают вас, рассказывают мечты сердца своего, а не от уст Господних.

¹⁶Овако вели Господ над војскама: Не слушајте шта говоре пророци који вам пророкују; варају вас, говоре утваре свог срца, не из уста Господњих.

¹⁷Они постоянно говорят пренебрегающим Меня: „Господь сказал: мир будет у вас". И всякому, поступающему по упорству своего сердца, говорят: „не придет на вас беда".

¹⁷Једнако говоре онима који не маре за ме: Господ је рекао: Имаћете мир; и свакоме који иде по мисли срца свог говоре: Неће доћи на вас зло.

¹⁸Ибо кто стоял в совете Господа и видел и слышал слово Его? Кто внимал слову Его и услышал?

¹⁸Јер ко је стајао у већу Господњем, и видео или чуо реч Његову? Ко је пазио на реч Његову и чуо?

¹⁹Вот, идет буря Господня с яростью, буря грозная, и падет на главу нечестивых.

¹⁹Ево, вихор Господњи, гнев, изићи ће вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима.

²⁰Гнев Господа не отвратится, доколе Он не совершит и доколе не выполнит намерений сердца Своего; в последующие дни вы ясно уразумеете это.

²⁰Неће се одвратити гнев Господњи докле не учини и изврши шта је у срцу наумио; најпосле ћете разумети то сасвим.

²¹Я не посылал пророков сих, а они сами побежали; Я не говорил им, а они пророчествовали.

²¹Не слах тих пророка, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше.

²²Если бы они стояли в Моем совете, то объявили бы народу Моему слова Мои и отводили бы их от злого пути их и от злых дел их.

²²Да су стајали у мом већу, тада би казивали моје речи народу мом, и одвраћали би их с пута њиховог злог и од злоће дела њихових.

²³Разве Я – Бог только вблизи, говорит Господь, а не Бог и вдали?

²³Јесам ли ја Бог из близа, говори Господ, а нисам Бог и из далека?

²⁴Может ли человек скрыться в тайное место, где Я не видел бы его? говорит Господь. Не наполняю ли Я небо и землю? говорит Господь.

²⁴Може ли се ко сакрити на тајно место да га ја не видим? Говори Господ; не испуњам ли ја небо и земљу? Говори Господ.

²⁵Я слышал, что говорят пророки, Моим именем пророчествующие ложь. Они говорят: „мне снилось, мне снилось".

²⁵Чујем шта говоре ти пророци који у име моје пророкују лаж говорећи: Снио сам, снио сам.

²⁶Долго ли это будет в сердце пророков, пророчествующих ложь, пророчествующих обман своего сердца?

²⁶Докле ће то бити у срцу пророцима који пророкују лаж, и превару срца свог пророкују?

²⁷Думают ли они довести народ Мой до забвения имени Моего посредством снов своих, которые они пересказывают друг другу, как отцы их забыли имя Мое из-за Ваала?

²⁷Који мисле да ће учинити да народ мој заборави име моје уза сне њихове, које приповедају један другом, као што заборавише оци њихови име моје уз Вала.

²⁸Пророк, который видел сон, пусть и рассказывает его как сон; а у которого Мое слово, тот пусть говорит слово Мое верно. Что общего у мякины с чистым зерном? говорит Господь.

²⁸Пророк који сни, нека приповеда сан; а у кога је реч моја, нека говори реч моју истинито; шта ће плева са пшеницом? Говори Господ.

²⁹Слово Мое не подобно ли огню, говорит Господь, и не подобно ли молоту, разбивающему скалу?

²⁹Није ли реч моја као огањ, говори Господ, и као маљ који разбија камен?

³⁰Посему, вот Я – на пророков, говорит Господь, которые крадут слова Мои друг у друга.

³⁰За то, ево ме на те пророке, говори Господ, који краду моје речи један од другог.

³¹Вот, Я – на пророков, говорит Господь, которые действуют своим языком, а говорят: „Он сказал".

³¹Ево ме на те пророке, вели Господ, који дижу језик свој и говоре: Он вели.

³²Вот, Я – на пророков ложных снов, говорит Господь, которые рассказывают их и вводят народ Мой в заблуждение своими обманами и обольщением, тогда как Я не посылал их и не повелевал им, и они никакой пользы не приносят народу сему, говорит Господь.

³²Ево ме на оне који пророкују лажне сне, вели Господ, и приповедајући их заводе народ мој лажима својим и хитрином својом; а ја их нисам послао нити сам им заповедио; и неће ништа помоћи томе народу, говори Господ.

³³Если спросит у тебя народ сей, или пророк, или священник: „какое бремя от Господа?", то скажи им: „какое бремя? Я покину вас, говорит Господь".

³³Ако те запита овај народ или који пророк или свештеник говорећи: Како је бреме Господње? Тада им реци: Како бреме? Оставићу вас, говори Господ.

³⁴Если пророк, или священник, или народ скажет: „бремя от Господа", Я накажу того человека и дом его.

³⁴А пророка и свештеника и народ који рече: Бреме Господње, ја ћу покарати тог човека и дом његов.

³⁵Так говорите друг другу и брат брату: „что ответил Господь?" или: „что сказал Господь?"

³⁵Него овако говорите сваки ближњему свом и сваки брату свом: Шта одговори Господ? И: Шта рече Господ?

³⁶А этого слова: „бремя от Господа", впредь не употребляйте: ибо бременем будет такому человекуслово его, потому что вы извращаете слова живаго Бога, Господа Саваофа Бога нашего.

³⁶А бремена Господњег не помињите више, јер ће свакоме бити бреме реч његова, јер изврћете речи Бога Живога, Господа над војскама, Бога нашег.

³⁷Так говори пророку: „что ответил тебе Господь?" или: „что сказалГосподь?"

³⁷Овако реци пророку: Шта ти одговори Господ? И шта ти рече Господ?

³⁸А если вы еще будете говорить: „бремя от Господа", тотак говорит Господь: за то, что вы говорите слово сие: „бремя от Господа", тогда как Я послал сказать вам: „не говорите: бремя от Господа", –

³⁸Али кад кажете: Бреме Господње, зато овако вели Господ: Шта говорите ту реч: Бреме Господње, а ја слах к вама да вам кажу: Не говорите: Бреме Господње,

³⁹за то, вот, Я забуду вас вовсе и оставлю вас, и город сей, который Я дал вам и отцам вашим, отвергну от лица Моего

³⁹Зато ево ме, ја ћу вас заборавити сасвим и одбацићу од себе вас и град који сам дао вама и оцима вашим.

⁴⁰и положу на вас поношение вечное и бесславие вечное, которое не забудется.

⁴⁰И навалићу на вас поругу вечну и срамоту вечну која се неће заборавити.