¹Слово, которое было к Иеремии о всем народе Иудейском, в четвертый год Иоакима, сына Иосии, царя Иудейского, – это был первый год Навуходоносора, царя Вавилонского, –

¹Реч која дође Јеремији за сав народ Јудин четврте године Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног, а то је прва година Навуходоносора цара вавилонског,

²и которое пророк Иеремия произнес ко всему народу Иудейскому и ко всем жителям Иерусалима и сказал:

²Коју рече Јеремија пророк свему народу Јудином и свим становницима јерусалимским, говорећи:

³от тринадцатого года Иосии, сына Амонова, царя Иудейского, до сегодня, вот уже двадцать три года, было ко мне слово Господне, и я с раннего утра говорил вам, – и вы не слушали.

³Од тринаесте године Јосије сина Амоновог цара Јудиног до данас, за ове двадесет и три године, долази ми реч Господња и говорих вам зарана једнако, али не послушасте.

⁴Господь посылал к вам всех рабов Своих, пророков, с раннего утра посылал, – и вы не слушали и не приклоняли уха своего, чтобыслушать.

⁴И сла вам Господ све слуге своје пророке зарана једнако, али не послушасте, нити пригнусте уха свог да бисте чули.

⁵Вам говорили: „обратитесь каждый от злого пути своего и от злых дел своих и живите на земле, которую Господь дал вам и отцам вашим из века в век;

⁵И говораху: Вратите се сваки са свог пута злог и од злоће дела својих, па ћете остати у земљи коју даде Господ вама и оцима вашим од века до века.

⁶и не ходите во след иных богов, чтобы служить им и поклоняться им, и не прогневляйте Меня делами рук своих, и не сделаю вам зла".

⁶И не идите за другим боговима да им служите и да им се клањате и не гневите ме делом руку својих, и нећу вам учинити зла.

⁷Но вы не слушали Меня, говорит Господь, прогневляя Меня делами рук своих, на зло себе.

⁷Али ме не послушасте, говори Господ, него ме гневисте делом руку својих на своје зло.

⁸Посему так говорит Господь Саваоф: за то, что вы не слушали слов Моих,

⁸За то овако вели Господ над војскама: Што не послушасте моје речи,

⁹вот, Я пошлю и возьму все племена северные, говорит Господь, и пошлю к Навуходоносору, царю Вавилонскому, рабу Моему, и приведу их на землю сию и на жителей ее и на все окрестные народы; и совершенно истреблю ихи сделаю их ужасом и посмеянием и вечным запустением.

⁹Ево, ја ћу послати по све народе северне, говори Господ, и по Навуходоносора цара вавилонског слугу свог, и довешћу их на ту земљу и на становнике њене, и на све те народе околне, које ћу затрти, и учинићу да буду чудо и подсмех и пустош вечна.

¹⁰И прекращу у них голос радости и голос веселия, голос жениха и голос невесты, звук жерновов и свет светильника.

¹⁰И учинићу да нестане међу њима глас радостан и глас весео, глас жеников и глас невестин, лупа од жрвања и светлост од жишка.

¹¹И вся земля эта будет пустынею и ужасом; и народы сии будут служить царю Вавилонскому семьдесят лет.

¹¹И сва ће та земља бити пустош и чудо, и ти ће народи служити цару вавилонском седамдесет година.

¹²И будет: когда исполнится семьдесят лет, накажу царя Вавилонскогои тот народ, говорит Господь, за их нечестие, и землю Халдейскую, и сделаю ее вечною пустынею.

¹²А кад се наврши седамдесет година, онда ћу походити цара вавилонског и онај народ, говори Господ, за безакоње њихово, и земљу халдејску, и обратићу је у пустош вечну.

¹³И совершу над тою землею все слова Мои, которые Я произнес на нее, все написанное в сей книге, что Иеремия пророчески изрек на все народы.

¹³И пустићу на ту земљу све што сам говорио о њој, све што је написано у овој књизи, што пророкова Јеремија за све народе.

¹⁴Ибо и их поработят многочисленные народы и цари великие; и Я воздам им по их поступкам и по делам рук их.

¹⁴Јер ће велики народи и силни цареви и њих покорити; тада ћу им платити по делима њиховим и по оном што су чинили рукама својим.

¹⁵Ибо так сказал мне Господь, Бог Израилев: возьми из руки Моей чашу сию с вином ярости и напой из нее все народы, к которым Я посылаю тебя.

¹⁵Јер овако ми рече Господ Бог Израиљев: Узми из моје руке чашу вина, овог гнева, и напој из ње све народе ка којима те ја пошаљем.

¹⁶И они выпьют, и будут шататься и обезумеют при виде меча, который Я пошлю на них.

¹⁶Нека пију и смету се и полуде од оштрог мача који ћу ја послати међу њих.

¹⁷И взял я чашу из руки Господней и напоил из нее все народы, ккоторым послал меня Господь:

¹⁷И узех чашу из руке Господу, и напојих све те народе, ка којима ме посла Господ:

¹⁸Иерусалим и города Иудейские, и царей его и князей его, чтоб опустошить их и сделать ужасом, посмеянием и проклятием, как и видно ныне,

¹⁸Јерусалим и градове Јудине и цареве његове и кнезове његове, да буду пустош и чудо и подсмех и уклин, као што је данас,

¹⁹фараона, царя Египетского, и слуг его, и князей его и весь народ его,

¹⁹Фараона цара мисирског и слуге његове и кнезове његове и сав народ његов,

²⁰и весь смешанный народ, и всех царей земли Уца, и всех царей земли Филистимской, иАскалон, и Газу, и Екрон, и остатки Азота,

²⁰И сву мешавину, и све цареве земље Уза, све цареве земље филистејске, и Аскалон и Газу и Акарон и остатак од Азота,

²¹Едома, и Моава, и сыновей Аммоновых,

²¹Едомце и Моавце и синове Амонове,

²²и всех царей Тира, и всех царей Сидона, и царей островов, которые за морем,

²²И све цареве тирске и све цареве сидонске и цареве на острвима преко мора,

²³Дедана, и Фему, и Буза, и всех, стригущих волосы на висках,

²³Дедана и Тему и Вуза, и све који се с краја стрижу,

²⁴и всех царей Аравии, и всех царей народов разноплеменных, живущих в пустыне,

²⁴И све цареве арапске и све цареве од мешавине који живе у пустињи,

²⁵всех царей Зимврии, и всех царей Елама, и всех царей Мидии,

²⁵И све цареве зимријске, и све цареве еламске, и све цареве мидске,

²⁶и всех царей севера, близких друг к другу и дальних, и все царства земные, которые на лице земли, а царь Сесаха выпьет после них.

²⁶И све цареве северне, који су близу и који су далеко, како једног тако другог, и сва царства земаљска што су по земљи; а цар сисашки пиће после њих.

²⁷И скажи им: так говорит Господь Саваоф, Бог Израилев: пейте и опьянейте, и изрыгните и падите, и не вставайте при видемеча, который Я пошлю на вас.

²⁷И реци им: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Пијте и опијте се, и бљујте и падајте, да не устанете од мача који ћу пустити међу вас.

²⁸Если же они будут отказываться брать чашу из руки твоей, чтобы пить, то скажи им: так говорит Господь Саваоф: вы непременно будете пить.

²⁸Ако ли не би хтели узети чашу из руке твоје да пију, тада им реци: Овако вели Господ над војскама: Заиста ћете пити.

²⁹Ибо вот на город сей, на котором наречено имя Мое, Я начинаю наводить бедствие; и вы ли останетесь ненаказанными? Нет, не останетесь ненаказанными; ибо Я призываю меч на всех живущих на земле, говорит Господь Саваоф.

²⁹Јер ево почињем пуштати зло на град који се назива мојим именом, а ви ли ћете остати без кара? Нећете остати без кара, јер ћу дозвати мач на све становнике земаљске, говори Господ над војскама.

³⁰Посему прореки на них все слова сии и скажи им: Господь возгремитс высоты и из жилища святыни Своей подаст глас Свой; страшно возгремит на селение Свое; как топчущие в точиле, воскликнет на всех живущих наземле.

³⁰Ти дакле пророкуј им све ове речи и реци им: Господ ће с висине рикнути, и из стана светиње своје пустиће глас свој, силно ће рикнути из стана свог, као они што газе грожђе подигнуће вику на све становнике земаљске.

³¹Шум дойдет до концов земли, ибо у Господа состязание с народами:Он будет судиться со всякою плотью, нечестивых Он предаст мечу, говорит Господь.

³¹Проћи ће граја до краја земље, јер распру има Господ с народима, суди се са сваким телом, безбожнике ће дати под мач, говори Господ.

³²Так говорит Господь Саваоф: вот, бедствие пойдет от народа к народу, и большой вихрь поднимется от краев земли.

³²Овако вели Господ над војскама: Ево, невоља ће поћи од народа до народа, и велик ће се вихор подигнути од крајева земаљских.

³³И будут пораженные Господом в тот день от конца земли до конца земли, не будут оплаканы и не будут прибраны ипохоронены, навозом будут на лице земли.

³³И у онај ће дан бити од краја до краја земље побијени од Господа, неће бити оплакани, нити ће се покупити и погрепсти, биће гној по земљи.

³⁴Рыдайте, пастыри, и стенайте, и посыпайте себяпрахом, вожди стада; ибо исполнились дни ваши для заклания и рассеяния вашего, и падете, как дорогой сосуд.

³⁴Ридајте, пастири, и вичите и ваљајте се по праху, главари стаду, јер се навршише ваши дани да будете поклани, и да се разаспете, и пашћете као скупоцен суд.

³⁵И не будет убежища пастырям и спасения вождям стада.

³⁵И неће бити уточишта пастирима, ни избављења главарима од стада.

³⁶Слышен вопль пастырей и рыдание вождей стада, ибо опустошил Господь пажить их.

³⁶Викаће пастири и ридаће главари од стада, јер ће потрти Господ пашу њихову.

³⁷Истребляются мирные селения от ярости гнева Господня.

³⁷И развалиће се мирни торови од жестоког гнева Господњег.

³⁸Он оставил жилище Свое, как лев; и земля их сделалась пустынею от ярости опустошителя и от пламенного гнева Его.

³⁸Као лавић оставио је шатор свој, јер ће земља њихова опустети од жестине насилникове и од љутог гнева његовог.