¹В начале царствования Иоакима, сына Иосии, царя Иудейского, было такое слово от Господа:

¹У почетку царовања Јоакима, сина Јосијиног, цара Јудиног, дође ова реч од Господа говорећи:

²так говорит Господь: стань на дворе дома Господня и скажи ко всем городам Иудеи, приходящим на поклонение в дом Господень, все те слова, какие повелю тебе сказать им; не убавь ни слова.

²Овако говори Господ: Стани у трему дома Господњег, и говори свим градовима Јудиним, који долазе да се поклоне у дому Господњем, све речи које ти заповедам да им кажеш, не изостави ни речи,

³Может быть, они послушают и обратятся каждый от злого пути своего, и тогда Я отменю то бедствие, которое думаю сделать им за злые деяния их.

³Не би ли послушали и вратили се сваки са свог злог пута, да ми се сажали са зла које им мислим учинити за злоћу дела њихових.

⁴И скажи им: так говорит Господь: если вы не послушаетесь Меня в том, чтобы поступать по закону Моему, который Я дал вам,

⁴Реци им дакле: Овако вели Господ: ако ме не послушате да ходите у мом закону који сам ставио пред вас,

⁵чтобы внимать словам рабов Моих, пророков, которых Я посылаю к вам, посылаю с раннего утра, и которых вы не слушаете, –

⁵Да слушате речи слуга мојих пророка, које вам шаљем, које слах зарана једнако, али их не послушасте,

⁶то с домом сим Я сделаю то же, что с Силомом, и город сей предам на проклятие всем народам земли.

⁶Учинићу с домом овим као са Силомом, и град овај даћу у проклетство свим народима на земљи.

⁷Священники и пророки и весь народ слушали Иеремию, когда он говорил сии слова в доме Господнем.

⁷А свештеници и пророци и сав народ чуше Јеремију где говори те речи у дому Господњем.

⁸И когда Иеремия сказал все, что Господь повелел ему сказать всему народу, тогда схватили его священники и пророки и весь народ, и сказали: „ты должен умереть;

⁸И кад Јеремија изговори све што му Господ заповеди да каже свему народу, ухватише га свештеници и пророци и сав народ говорећи: Погинућеш.

⁹зачем ты пророчествуешь именем Господа и говоришь: дом сей будет как Силом, и город сей опустеет, останется без жителей?" И собрался весь народ против Иеремии в доме Господнем.

⁹Зашто пророкова у име Господње говорећи: Овај ће дом бити као Силом, и овај ће град опустети да неће у њему нико живети? И скупи се сав народ на Јеремију у дом Господњи.

¹⁰Когда услышали об этом князья Иудейские, то пришли из дома царя к дому Господню и сели у входа в новые ворота дома Господня.

¹⁰А кнезови Јудини чувши то дођоше из дома царског у дом Господњи, и седоше пред нова врата Господња.

¹¹Тогда священники и пророки так сказали князьям и всему народу: „смертный приговор этому человеку! потому что он пророчествует против города сего, как вы слышали своими ушами".

¹¹И рекоше свештеници и пророци кнезовима и свему народу говорећи: Овај је човек заслужио смрт, јер пророкова против овог града, као што чусте својим ушима.

¹²И сказал Иеремия всем князьям и всему народу: „Господь послал меняпророчествовать против дома сего и против города сего все те слова, которые вы слышали;

¹²Тада проговори Јеремија свим кнезовима и свему народу говорећи: Господ ме посла да пророкујем против овог дома и против овог града све што чусте.

¹³итак исправьте пути ваши и деяния ваши и послушайтесь гласа Господа Бога вашего, и Господь отменит бедствие, которое изрек на вас;

¹³Зато поправите путеве своје и дела своја, и послушајте реч Господа Бога свог, и сажалиће се Господу са зла које је изрекао за вас.

¹⁴а что до меня, вот – я в ваших руках; делайте со мною, что в глазах ваших покажется хорошим и справедливым;

¹⁴А ја, ево сам у вашим рукама, чините од мене шта мислите да је добро и право.

¹⁵только твердо знайте, что если вы умертвите меня, то невинную кровь возложите на себя и на город сей и на жителей его; ибо истинно Господь послал меня к вам сказать все те слова в уши ваши".

¹⁵Али знајте зацело, ако ме убијете, крв праву свалићете на се и на овај град и на становнике његове, јер доиста Господ ме посла к вама да говорим све ове речи, да чујете.

¹⁶Тогда князья и весь народ сказали священникам и пророкам: „этот человек не подлежитсмертному приговору, потому что он говорил нам именем Господа Бога нашего".

¹⁶Тада рекоше кнезови и сав народ свештеницима и пророцима: Није овај човек заслужио смрт, јер нам је говорио у име Господа Бога нашег.

¹⁷И из старейшин земли встали некоторые и сказали всему народномусобранию:

¹⁷И усташе неки од старешина земаљских, и проговорише свему збору народном и рекоше:

¹⁸„Михей Морасфитянин пророчествовал во дни Езекии, царя Иудейского, и сказал всему народу Иудейскому: так говорит Господь Саваоф: Сионбудет вспахан, как поле, и Иерусалим сделается грудоюразвалин, и гора дома сего – лесистым холмом.

¹⁸Михеј Морашћанин пророкова у време Језекије, цара Јудиног, и говори свему народу Јудином и рече: Овако вели Господ над војскама: Сион ће се преорати као њива и град ће Јерусалим бити гомила камења, и гора овог дома висока шума.

¹⁹Умертвили ли его за это Езекия, царь Иудейский, и весь Иуда? Не убоялся ли он Господа и не умолял ли Господа? и Господь отменил бедствие, которое изрек на них; а мы хотим сделать большое зло душам нашим?

¹⁹Је ли га зато убио Језекија, цар Јудин и сав Јуда? Није ли се побојао Господа и молио се Господу? И Господу се сажали ради зла које беше изрекао на њих; ми дакле чинимо велико зло душама својим.

²⁰Пророчествовал также именем Господа некто Урия, сын Шемаии, изКариаф-Иарима, – и пророчествовал против города сего и против земли сей точно такими же словами, как Иеремия.

²⁰И још беше један који пророкова у име Господње, Урија син Семајин из Киријат-Јарима; он пророкова против овог града и против ове земље исто онако као Јеремија.

²¹Когда услышал слова его царь Иоаким и все вельможи его и все князья, то искал царь умертвить его. Услышав об этом, Урия убоялся и убежал, и удалился в Египет.

²¹И кад чу цар Јоаким и све војводе његове и сви кнезови речи његове, тражи га цар да га убије; а Урија чувши побоја се и побеже и дође у Мисир.

²²Но царь Иоаким и в Египет послал людей: Елнафана, сына Ахборова, и других с ним.

²²А цар Јоаким посла неке у Мисир, Елнатана сина Аховоровог и друге с њим.

²³И вывели Урию из Египта и привели его к царю Иоакиму, и он умертвил его мечом и бросил труп его, где были простонародные гробницы.

²³И они изведоше Урију из Мисира и доведоше к цару Јоакиму, и уби га мачем, и баци тело његово у гробље простог народа.

²⁴Но рука Ахикама, сына Сафанова, была за Иеремию, чтобы не отдавать его в руки народа на убиение".

²⁴Али рука Ахикама, сина Сафановог, би уз Јеремију, те га не предаше у руке народу да га погубе.