¹Походите по улицам Иерусалима, и посмотрите, и разведайте, и поищите на площадях его, не найдете ли человека, нет ли соблюдающего правду,ищущего истины? Я пощадил бы Иерусалим .

¹Прођите по улицама јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовим, хоћете ли наћи човека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити.

²Хотя и говорят они: „жив Господь!", но клянутся ложно.

²Ако и говоре: Тако да је жив Господ! Опет се криво куну.

³О, Господи! очи Твои не к истине ли обращены ? Ты поражаешь их, а они не чувствуют боли; Ты истребляешь их, а они не хотят принять вразумления; лица свои сделали они крепче камня, не хотят обратиться.

³Господе! Не гледају ли очи Твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате.

⁴И сказал я сам в себе : это, может быть, бедняки; они глупы, потому что не знаютпути Господня, закона Бога своего;

⁴И ја рекох: Сиромаси су, лудо раде, јер не знају пут Господњи, закон Бога свог.

⁵пойду я к знатным и поговорю с ними, ибо они знают путь Господень, закон Бога своего. Но и они все сокрушили ярмо, расторгли узы.

⁵Идем к властељима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога свог; али и они изломише јарам, покидаше свезе.

⁶За то поразит их лев из леса, волк пустынный опустошит их, барс будет подстерегать у городов их: кто выйдет из них, будет растерзан; ибо умножились преступления их, усилились отступничества их.

⁶За то ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њихових, ко год изиђе из њих биће растргнут, јер је много греха њихових и силни су одмети њихови.

⁷Как же Мне простить тебя за это? Сыновья твои оставили Меня и клянутся теми, которые не боги. Я насыщал их, а они прелюбодействовали и толпами ходили в домы блудниц.

⁷Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нису богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стичу се гомилом.

⁸Это откормленные кони: каждый из них ржет на жену другого.

⁸Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњег свог.

⁹Неужели Я не накажу за это? говорит Господь; и не отмстит ли душаМоя такому народу, как этот?

⁹За то ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?

¹⁰Восходите на стены его и разрушайте, но не до конца; уничтожьте зубцы их, потому что они не Господни;

¹⁰Изађите му на зидове и развалите, али немојте сасвим затрти, скините му преворнице, јер нису Господње.

¹¹ибо дом Израилев и дом Иудин поступили со Мною очень вероломно, говорит Господь:

¹¹Јер ме сасвим изневери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ.

¹²они солгали на Господа и сказали: „нет Его, и беда не придет на нас,и мы не увидим ни меча, ни голода.

¹²Ударише у бах Господу и рекоше: Није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видети мача ни глади.

¹³И пророки станут ветром, и слова Господня нет в них; над ними самими пусть это будет".

¹³А ти пророци отићи ће у ветар, и речи нема у њима, њима ће бити тако.

¹⁴Посему так говорит Господь Бог Саваоф: за то, что вы говорите такие слова, вот, Я сделаю слова Мои в устах твоих огнем, а этот народ – дровами, и этот огонь пожрет их.

¹⁴Зато овако вели Господ Господ над војскама: Кад тако говорите, ево ја ћу учинити да речи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити.

¹⁵Вот, Я приведу на вас, дом Израилев, народ издалека, говорит Господь, народ сильный, народ древний, народ, которого языка ты не знаешь, ине будешь понимать, что он говорит.

¹⁵Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ коме језика нећеш знати нити ћеш разумети шта говори;

¹⁶Колчан его – как открытый гроб; все они люди храбрые.

¹⁶Коме је тул као гроб отворен, сви су јаки.

¹⁷И съедят они жатву твою и хлеб твой, съедят сыновей твоих и дочерей твоих, съедят овец твоих и волов твоих, съедят виноград твой и смоквы твои; разрушат мечом укрепленные города твои, на которые ты надеешься.

¹⁷И појешће летину твоју и хлеб твој, што синови твоји и кћери твоје хтеше јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш.

¹⁸Но и в те дни, говорит Господь, не истреблю вас до конца.

¹⁸Али ни тада, вели Господ, нећу вас сасвим затрти.

¹⁹И если вы скажете: „за что Господь, Бог наш, делает нам все это?",то отвечай: так как вы оставили Меня и служили чужим богам в земле своей,то будете служить чужим в земле не вашей.

¹⁹Јер кад кажете: Зашто нам чини Господ Бог наш све ово? Тада им реци: Како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.

²⁰Объявите это в доме Иакова и возвестите в Иудее, говоря:

²⁰Јавите ово у дому Јаковљевом, и огласите у Јуди, говорећи:

²¹выслушай это, народ глупый и неразумный, у которого есть глаза, а не видит, у которого есть уши, а не слышит:

²¹Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи, а не видите, који имате уши, а не чујете.

²²Меня ли вы не боитесь, говорит Господь, предо Мною ли не трепещете? Я положил песок границею морю, вечным пределом, которого не перейдет; и хотя волны его устремляются, но превозмочь не могут; хотя они бушуют, но переступить его не могут.

²²Мене ли се нећете бојати? Вели Господ; од мене ли нећете дрхтати? Који поставих песак мору за међу вечном наредбом, и неће прећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је прећи.

²³А у народа сего сердце буйное и мятежное; они отступили и пошли;

²³Али је у народа овог срце упорно и непокорно; одступише и отидоше.

²⁴и не сказали в сердце своем: „убоимся Господа Бога нашего, Который дает нам дождь ранний и поздний в свое время, хранит для нас седмицы, назначенные для жатвы".

²⁴Нити рекоше у срцу свом: Бојмо се Господа Бога свог, који нам даје дажд рани и позни на време, и чува нам недеље одређене за жетву.

²⁵Беззакония ваши отвратили это, и грехи ваши удалили от вас это доброе.

²⁵Безакоња ваша одвраћају то, и греси ваши одбијају добро од вас.

²⁶Ибо между народом Моим находятся нечестивые: сторожат, как птицеловы, припадают к земле, ставят ловушки и уловляют людей.

²⁶Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе.

²⁷Как клетка, наполненная птицами, домы их полны обмана; чрез это они и возвысились и разбогатели,

²⁷Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне преваре; зато посташе велики и обогатише.

²⁸сделались тучны, жирны, переступили даже всякую меру во зле, не разбирают судебных дел, дел сирот; благоденствуют, и справедливому делу нищих не дают суда.

²⁸Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима.

²⁹Неужели Я не накажу за это? говорит Господь; и не отмстит ли душаМоя такому народу, как этот?

²⁹Зато ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?

³⁰Изумительное и ужасное совершается в сей земле:

³⁰Чудо и страхота бива у земљи.

³¹пророки пророчествуют ложь, и священники господствуют при посредстве их, и народ Мой любит это. Что же вы будете делать послевсего этого?

³¹Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мом то мило. А шта ћете радити на последак?