¹Бегите, дети Вениаминовы, из среды Иерусалима, и в Фекое трубите трубою и дайте знать огнем в Бефкареме, ибо от северапоявляется беда и великая гибель.

¹Скупите се из Јерусалима, синови Венијаминови, и у Текуји затрубите у трубу, и подигните знак огњен над Вет-Акеремом, јер се види зло од севера и велика погибао.

²Разорю Я дочь Сиона, красивую и изнеженную.

²Учиних кћер сионску да је као лепа и нежна девојка.

³Пастухи со своими стадами придут к ней, раскинут палатки вокруг нее; каждый будет пасти свой участок.

³К њој ће доћи пастири са стадима својим, разапеће око ње шаторе, сваки ће опасти своје место.

⁴Приготовляйте против нее войну; вставайте и пойдем в полдень. Горе нам! день уже склоняется, распростираются вечерние тени.

⁴Спремите рат на њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сенке вечерње одуљаше.

⁵Вставайте, пойдем и ночью, и разорим чертоги ее!

⁵Устаните да ударимо обноћ и развалимо дворове њене.

⁶Ибо так говорит Господь Саваоф: рубите дерева и делайте насыпь против Иерусалима: этот город должен быть наказан; в нем всякое угнетение.

⁶Јер овако говори Господ над војскама: Сеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму; то је град који треба походити; колики је год, насиље је у њему.

⁷Как источник извергает из себя воду, так он источает из себя зло: в нем слышно насилие и грабительство, пред лицем Моим всегда обиды и раны.

⁷Као што извор точи воду своју, тако он точи злоћу своју; насиље и отимање чује се у њему, преда мном су једнако болови и ране.

⁸Вразумись, Иерусалим, чтобы душа Моя не удалилась от тебя, чтоб Я не сделал тебя пустынею, землею необитаемою.

⁸Поправи се, Јерусалиме, да се не отргне душа моја од тебе, да те не обратим у пустињу, у земљу где се не живи.

⁹Так говорит Господь Саваоф: до конца доберут остаток Израиля, как виноград; работай рукою твоею, как обиратель винограда, наполняя корзины.

⁹Овако говори Господ над војскама: Остатак ће се Израиљев пабирчити као винова лоза. Турај руку своју као берач у котарице.

¹⁰К кому мне говорить и кого увещевать, чтобы слушали? Вот, ухо у них необрезанное, и они не могут слушать; вот, слово Господне у них в посмеянии; оно неприятно им.

¹⁰Коме ћу говорити и сведочити да чују? Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути; гле, реч је Господња њима подсмех, није им мила.

¹¹Поэтому я преисполнен яростью Господнею, не могу держать ее в себе; изолью ее на детей на улице и на собрание юношей; взяты будут муж с женою, пожилой с отжившим лета.

¹¹За то сам пун гнева Господњег; изнемогох устежући га; просућу га на децу по улицама и на сабране младиће, и човек и жена ухватиће се, и стари и временити.

¹²И домы их перейдут к другим, равно поля и жены; потому что Я простру руку Мою на обитателей сей земли, говорит Господь.

¹²И куће ће њихове припасти другима, и њиве и жене, кад махнем руком својом на становнике ове земље, вели Господ.

¹³Ибо от малого до большого, каждый из них предан корысти, и от пророка до священника– все действуют лживо;

¹³Јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице.

¹⁴врачуют раны народа Моего легкомысленно, говоря: „мир! мир!", а мира нет.

¹⁴И лече ране кћери народа мог овлаш, говорећи: Мир, мир; а мира нема.

¹⁵Стыдятся ли они, делая мерзости? нет, нисколько не стыдятся и не краснеют. За то падут между падшими, и во время посещения Моего будут повержены, говорит Господь.

¹⁵Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.

¹⁶Так говорит Господь: остановитесь на путях ваших и рассмотрите, ирасспросите о путях древних, где путь добрый, и идите по нему, и найдете покой душам вашим. Но они сказали: „не пойдем".

¹⁶Господ рече овако: Станите на путевима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добар, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој. А они рекоше: Нећемо да идемо.

¹⁷И поставил Я стражей над вами, сказав : „слушайте звука трубы". Но они сказали: „не будем слушать".

¹⁷И поставих вам стражаре говорећи: Пазите на глас трубни. А они рекоше: Нећемо да пазимо.

¹⁸Итак слушайте, народы, и знай, собрание, что с ними будет.

¹⁸Зато чујте, народи, и познај, зборе, шта је међу њима.

¹⁹Слушай, земля: вот, Я приведу на народ сей пагубу, плод помыслов их; ибо они слов Моих не слушали и закон Мой отвергли.

¹⁹Чуј, земљо! Ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њихових, јер не пазе на моје речи, и одбацише закон мој.

²⁰Для чего Мне ладан, который идет из Савы, и благовонный тростник из дальней страны? Всесожжения ваши неугодны, и жертвы ваши неприятны Мне.

²⁰Шта ће ми тамјан, што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље? Жртве ваше паљенице нису ми угодне, нити су ми приноси ваши мили.

²¹Посему так говорит Господь: вот, Я полагаю пред народом сим преткновения, и преткнутся о них отцы и дети вместе, сосед и друг его, и погибнут.

²¹Зато овако говори Господ: Ево ја ћу метнути овом народу сметње, о које ће се спотаћи и очеви и синови, сусед и пријатељ му, и погинуће.

²²Так говорит Господь: вот, идет народ от страны северной, и народ великий поднимается от краев земли;

²²Овако говори Господ: Ево народ ће доћи из земље северне, и велик ће народ устати од крајева земаљских.

²³держат в руках лук и копье; они жестоки и немилосерды, голос ихшумит, как море, и несутся на конях, выстроены, как один человек, чтобысразиться с тобою, дочь Сиона.

²³Лук и копље носиће, жестоки ће бити и немилостиви, глас ће им бучати као море, и јахаће на коњима, спремни као јунаци да се бију с тобом, кћери сионска.

²⁴Мы услышали весть о них, и руки у нас опустились, скорбь объяла нас, муки, как женщину в родах.

²⁴Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.

²⁵Не выходите в поле и не ходите по дороге, ибо меч неприятелей, ужас со всех сторон.

²⁵Не излазите у поље, и путем не идите, јер је мач непријатељев и страх унаоколо.

²⁶Дочь народа моего! опояшь себя вретищем и посыпь себя пеплом;сокрушайся, как бы о смерти единственного сына, горько плачь; ибо внезапно придет на нас губитель.

²⁶Кћери народа мог, припаши кострет и ваљај се у пепелу, жали као за сином јединцем и ридај горко, јер ће брзо доћи на нас затирач.

²⁷Башнею поставил Я тебя среди народа Моего, столпом, чтобы ты знал и следил путь их.

²⁷Поставих те да си стражара и град народу мом да дознајеш и извиђаш пут њихов.

²⁸Все они – упорные отступники, живут клеветою; это медь и железо, – все они развратители.

²⁸Сви су одметници над одметницима, иду те опадају, бронза су и гвожђе, сви су покварени.

²⁹Раздувальный мех обгорел, свинец истлел от огня: плавильщик плавил напрасно, ибо злые не отделились;

²⁹Изгореше мехови, огањ сажеже олово, узалуд се претапа, јер се зла не могу одлучити.

³⁰отверженным серебром назовут их, ибо Господь отверг их.

³⁰Они ће се звати сребро лажно, јер их Господ одбаци.