¹И отвечал Софар Наамитянин и сказал:

¹А Софар Намаћанин одговори и рече:

²размышления мои побуждают меня отвечать, и я поспешаю выразить их.

²Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.

³Упрек, позорный для меня, выслушал я, и дух разумения моего ответит за меня.

³Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

⁴Разве не знаешь ты, что от века, – с того времени, как поставлен человек на земле, –

⁴Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.

⁵веселье беззаконных кратковременно, и радость лицемера мгновенна?

⁵Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?

⁶Хотя бы возросло до небес величие его, и голова его касалась облаков, –

⁶Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,

⁷как помет его, на веки пропадает он; видевшие его скажут: где он?

⁷Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?

⁸Как сон, улетит, и не найдут его; и, как ночное видение, исчезнет.

⁸Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.

⁹Глаз, видевший его, больше не увидит его, и уже не усмотрит его место его.

⁹Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.

¹⁰Сыновья его будут заискивать у нищих, и руки еговозвратят похищенное им.

¹⁰Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.

¹¹Кости его наполнены грехами юности его, и с ним лягут они в прах.

¹¹Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.

¹²Если сладко во рту его зло, и он таит его под языком своим,

¹²Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,

¹³бережет и не бросает его, а держит его в устах своих,

¹³Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,

¹⁴то эта пища его в утробе его превратится в желчь аспидов внутри его.

¹⁴Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.

¹⁵Имение, которое он глотал, изблюет: Бог исторгнет его из чрева его.

¹⁵Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.

¹⁶Змеиный яд он сосет; умертвит его язык ехидны.

¹⁶Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.

¹⁷Не видать ему ручьев, рек, текущих медом и молоком!

¹⁷Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.

¹⁸Нажитое трудом возвратит, не проглотит; по мере имения его будет и расплата его, а он не порадуется.

¹⁸Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.

¹⁹Ибо он угнетал, отсылал бедных; захватывал домы, которых не строил;

¹⁹Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.

²⁰не знал сытости во чреве своем и в жадности своей не щадил ничего.

²⁰Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.

²¹Ничего не спаслось от обжорства его, зато не устоит счастье его.

²¹Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.

²²В полноте изобилия будет тесно ему; всякая рука обиженного поднимется на него.

²²Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.

²³Когда будет чем наполнить утробу его, Он пошлет на него ярость гнева Своего и одождит на него болезни в плоти его.

²³Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.

²⁴Убежит ли он от оружия железного, – пронзит его лук медный;

²⁴Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.

²⁵станет вынимать стрелу , – и она выйдет из тела, выйдет, сверкая сквозь желчь его; ужасы смерти найдут на него!

²⁵Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.

²⁶Все мрачное сокрыто внутри его; будет пожирать его огонь, никем не раздуваемый; зло постигнет и оставшееся в шатре его.

²⁶Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.

²⁷Небо откроет беззаконие его, и земля восстанет против него.

²⁷Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.

²⁸Исчезнет стяжание дома его; все расплывется в день гнева Его.

²⁸Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.

²⁹Вот удел человеку беззаконному от Бога и наследие, определенное ему Вседержителем!

²⁹То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.