¹И отвечал Иов и сказал:

¹А Јов одговори и рече:

²еще и ныне горька речь моя: страдания мои тяжелее стонов моих.

²Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.

³О, если бы я знал, где найти Его, и мог подойти к престолу Его!

³О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,

⁴Я изложил бы пред Ним дело мое и уста мои наполнил бы оправданиями;

⁴Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

⁵узнал бы слова, какими Он ответит мне, и понял бы, что Он скажет мне.

⁵Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.

⁶Неужели Он в полном могуществе стал бы состязаться со мною? О, нет! ПустьОн только обратил бы внимание на меня.

⁶Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.

⁷Тогда праведник мог бы состязаться с Ним, – и я навсегда получил бы свободу от Судии моего.

⁷Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.

⁸Но вот, я иду вперед – и нет Его, назад – и не нахожу Его;

⁸Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;

⁹делает ли Он что на левой стороне, я не вижу; скрывается ли на правой, не усматриваю.

⁹Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.

¹⁰Но Он знает путь мой; пусть испытает меня, – выйду, как золото.

¹⁰Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.

¹¹Нога моя твердо держится стези Его; пути Его я хранил и не уклонялся.

¹¹По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.

¹²От заповеди уст Его не отступал; глаголы уст Его хранил больше,нежели мои правила.

¹²Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.

¹³Но Он тверд; и кто отклонит Его? Он делает, чего хочет душа Его.

¹³Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.

¹⁴Так, Он выполнит положенное мне, и подобного этому много у Него.

¹⁴И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.

¹⁵Поэтому я трепещу пред лицем Его; размышляю – и страшусь Его.

¹⁵Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.

¹⁶Бог расслабил сердце мое, и Вседержитель устрашил меня.

¹⁶Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

¹⁷Зачем я не уничтожен прежде этой тьмы, и Он не сокрыл мрака от лица моего!

¹⁷Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?