¹Почему не сокрыты от Вседержителя времена, и знающие Его не видятдней Его?

¹Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?

²Межи передвигают, угоняют стада и пасут у себя .

²Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;

³У сирот уводят осла, у вдовы берут в залог вола;

³Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;

⁴бедных сталкивают с дороги, все уничиженные земли принуждены скрываться.

⁴Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.

⁵Вот они, как дикие ослы в пустыне, выходят на дело свое, вставая рано на добычу; степь дает хлеб для них и для детей их;

⁵Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;

⁶жнут они на поле не своем и собирают виноград унечестивца;

⁶Жању њиву и беру виноград који није њихов;

⁷нагие ночуют без покрова и без одеяния на стуже;

⁷Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,

⁸мокнут от горных дождей и, не имея убежища, жмутся к скале;

⁸Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.

⁹отторгают от сосцов сироту и с нищего берут залог;

⁹Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.

¹⁰заставляют ходить нагими, без одеяния, и голодныхкормят колосьями;

¹⁰Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.

¹¹между стенами выжимают масло оливковое, топчут в точилах и жаждут.

¹¹Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.

¹²В городе люди стонут, и душа убиваемых вопит, и Бог не воспрещает того.

¹²Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.

¹³Есть из них враги света, не знают путей его и не ходят по стезям его.

¹³Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.

¹⁴С рассветом встает убийца, умерщвляет бедного и нищего, а ночью бывает вором.

¹⁴Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.

¹⁵И око прелюбодея ждет сумерков, говоря: ничей глаз не увидит меня, – и закрывает лице.

¹⁵И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.

¹⁶В темноте подкапываются под домы, которые днем они заметили для себя; не знают света.

¹⁶Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.

¹⁷Ибо для них утро – смертная тень, так как они знакомы с ужасами смертной тени.

¹⁷Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.

¹⁸Легок такой на поверхности воды, проклята часть его на земле, и не смотрит он на дорогу садов виноградных.

¹⁸Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.

¹⁹Засуха и жара поглощают снежную воду: так преисподняя – грешников.

¹⁹Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.

²⁰Пусть забудет его утроба матери ; пусть лакомится им червь; пусть не остается о нем память; как дерево, пусть сломится беззаконник,

²⁰Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.

²¹который угнетает бездетную, не рождавшую, и вдове не делает добра.

²¹Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.

²²Он и сильных увлекает своею силою; он встает и никто не уверен зажизнь свою.

²²Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.

²³А Он дает ему все для безопасности, и он на то опирается, и очи Его видят пути их.

²³Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.

²⁴Поднялись высоко, – и вот, нет их; падают и умирают, как и все, и, как верхушки колосьев, срезываются.

²⁴Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.

²⁵Если это не так, – кто обличит меня во лжи и в ничто обратит речь мою?

²⁵Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?