¹Так! у серебра есть источная жила, и у золота место, где егоплавят.

¹Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.

²Железо получается из земли; из камня выплавляется медь.

²Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.

³Человек полагает предел тьме и тщательно разыскивает каменьво мраке и тени смертной.

³Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.

⁴Вырывают рудокопный колодезь в местах, забытых ногою, спускаются вглубь, висят и зыблются вдали от людей.

⁴Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.

⁵Земля, на которой вырастает хлеб, внутри изрыта как бы огнем.

⁵Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.

⁶Камни ее – место сапфира, и в ней песчинки золота.

⁶У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.

⁷Стези туда не знает хищная птица, и не видал ее глаз коршуна;

⁷Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;

⁸не попирали ее скимны, и не ходил по ней шакал.

⁸Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.

⁹На гранит налагает он руку свою, с корнем опрокидывает горы;

⁹На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.

¹⁰в скалах просекает каналы, и все драгоценное видит глаз его;

¹⁰Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.

¹¹останавливает течение потоков и сокровенное выносит на свет.

¹¹Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.

¹²Но где премудрость обретается? и где место разума?

¹²Али мудрост где се налази? И где је место разуму?

¹³Не знает человек цены ее, и она не обретается на земле живых.

¹³Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.

¹⁴Бездна говорит: не во мне она; и море говорит: не у меня.

¹⁴Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.

¹⁵Не дается она за золото и не приобретается она за вес серебра;

¹⁵Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.

¹⁶не оценивается она золотом Офирским, ни драгоценным ониксом, ни сапфиром;

¹⁶Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.

¹⁷не равняется с нею золото и кристалл, и не выменяешь ее на сосуды из чистого золота.

¹⁷Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.

¹⁸А о кораллах и жемчуге и упоминать нечего, и приобретение премудрости выше рубинов.

¹⁸Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.

¹⁹Не равняется с нею топаз Ефиопский; чистым золотом не оценивается она.

¹⁹Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.

²⁰Откуда же исходит премудрость? и где место разума?

²⁰Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?

²¹Сокрыта она от очей всего живущего и от птиц небесных утаена.

²¹Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.

²²Аваддон и смерть говорят: ушами нашими слышали мы слух о ней.

²²Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.

²³Бог знает путь ее, и Он ведает место ее.

²³Бог зна пут њен, и познаје место њено.

²⁴Ибо Он прозирает до концов земли и видит под всем небом.

²⁴Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.

²⁵Когда Он ветру полагал вес и располагал воду по мере,

²⁵Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,

²⁶когда назначал устав дождю и путь для молнии громоносной,

²⁶Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

²⁷тогда Он видел ее и явил ее, приготовил ее и еще испытал ее

²⁷Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.

²⁸и сказал человеку: вот, страх Господень есть истинная премудрость, и удаление от зла – разум.

²⁸А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.