¹И продолжал Иов возвышенную речь свою и сказал:

¹Још настави Јов беседу своју и рече:

²о, если бы я был, как в прежние месяцы, как в те дни, когда Бог хранил меня,

²О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,

³когда светильник Его светил над головою моею, и я при свете Его ходил среди тьмы;

³Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,

⁴как был я во дни молодости моей, когда милость Божия была над шатром моим,

⁴Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,

⁵когда еще Вседержитель был со мною, и дети мои вокруг меня,

⁵Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,

⁶когда пути мои обливались молоком, и скала источала для меня ручьи елея!

⁶Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,

⁷когда я выходил к воротам города и на площади ставил седалищесвое, –

⁷Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:

⁸юноши, увидев меня, прятались, а старцы вставали и стояли;

⁸Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,

⁹князья удерживались от речи и персты полагали на уста свои;

⁹Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,

¹⁰голос знатных умолкал, и язык их прилипал к гортани их.

¹⁰Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.

¹¹Ухо, слышавшее меня, ублажало меня; око видевшее восхваляло меня,

¹¹Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми

¹²потому что я спасал страдальца вопиющего и сироту беспомощного.

¹²Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;

¹³Благословение погибавшего приходило на меня, и сердцу вдовы доставлял я радость.

¹³Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;

¹⁴Я облекался в правду, и суд мой одевал меня, как мантия и увясло.

¹⁴У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.

¹⁵Я был глазами слепому и ногами хромому;

¹⁵Око бејах слепом и нога хромом.

¹⁶отцом был я для нищих и тяжбу, которой я не знал, разбирал внимательно.

¹⁶Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.

¹⁷Сокрушал я беззаконному челюсти и из зубов его исторгал похищенное.

¹⁷И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.

¹⁸И говорил я: в гнезде моем скончаюсь, и дни мои будут многи, как песок;

¹⁸Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.

¹⁹корень мой открыт для воды, и роса ночует на ветвях моих;

¹⁹Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.

²⁰слава моя не стареет, лук мой крепок в руке моей.

²⁰Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.

²¹Внимали мне и ожидали, и безмолвствовали при совете моем.

²¹Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.

²²После слов моих уже не рассуждали; речь моя капала на них.

²²После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.

²³Ждали меня, как дождя, и, как дождю позднему, открывали уста свои.

²³Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.

²⁴Бывало, улыбнусь им – они не верят; и света лица моего они не помрачали.

²⁴Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.

²⁵Я назначал пути им и сидел во главе и жил как царь в кругу воинов, как утешитель плачущих.

²⁵Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.