¹А ныне смеются надо мною младшие меня летами, те, которых отцов я не согласился быпоместить с псами стад моих.

¹А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.

²И сила рук их к чему мне? Над ними уже прошло время.

²А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.

³Бедностью и голодом истощенные, они убегают в степь безводную, мрачную и опустевшую;

³Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;

⁴щиплют зелень подле кустов, и ягоды можжевельника – хлеб их.

⁴Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.

⁵Из общества изгоняют их, кричат на них, как на воров,

⁵Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.

⁶чтобы жили они в рытвинах потоков, в ущельях земли и утесов.

⁶Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.

⁷Ревут между кустами, жмутся под терном.

⁷По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.

⁸Люди отверженные, люди без имени, отребье земли!

⁸Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.

⁹Их-то сделался я ныне песнью и пищею разговора их.

⁹И њима сам сада песма, и постах им прича.

¹⁰Они гнушаются мною, удаляются от меня и не удерживаются плевать пред лицем моим.

¹⁰Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.

¹¹Так как Он развязал повод мой и поразил меня, то они сбросили с себя узду пред лицем моим.

¹¹Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.

¹²С правого боку встает это исчадие, сбивает меня с ног, направляет гибельные свои пути ко мне.

¹²С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.

¹³А мою стезю испортили: все успели сделать к моейпогибели, не имея помощника.

¹³Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.

¹⁴Они пришли ко мне, как сквозь широкий пролом; с шумом бросились на меня.

¹⁴Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.

¹⁵Ужасы устремились на меня; как ветер, развеялось величие мое, и счастье мое унеслось, как облако.

¹⁵Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.

¹⁶И ныне изливается душа моя во мне: дни скорби объяли меня.

¹⁶И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.

¹⁷Ночью ноют во мне кости мои, и жилы мои не имеютпокоя.

¹⁷Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.

¹⁸С великим трудом снимается с меня одежда моя; края хитона моего жмут меня.

¹⁸Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.

¹⁹Он бросил меня в грязь, и я стал, как прах и пепел.

¹⁹Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.

²⁰Я взываю к Тебе, и Ты не внимаешь мне, – стою, а Ты только смотришь на меня.

²⁰Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.

²¹Ты сделался жестоким ко мне, крепкою рукою враждуешь против меня.

²¹Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.

²²Ты поднял меня и заставил меня носиться по ветру исокрушаешь меня.

²²Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.

²³Так, я знаю, что Ты приведешь меня к смерти и в дом собрания всех живущих.

²³Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.

²⁴Верно, Он не прострет руки Своей на дом костей: будут ли они кричатьпри своем разрушении?

²⁴Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.

²⁵Не плакал ли я о том, кто был в горе? не скорбела ли душа моя о бедных?

²⁵Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?

²⁶Когда я чаял добра, пришло зло; когда ожидал света, пришла тьма.

²⁶Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.

²⁷Мои внутренности кипят и не перестают; встретили меня дни печали.

²⁷Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.

²⁸Я хожу почернелый, но не от солнца; встаю в собрании и кричу.

²⁸Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.

²⁹Я стал братом шакалам и другом страусам.

²⁹Брат постах змајевима и друг совама.

³⁰Моя кожа почернела на мне, и кости мои обгорели от жара.

³⁰Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.

³¹И цитра моя сделалась унылою, и свирель моя – голосом плачевным.

³¹Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.