¹Завет положил я с глазами моими, чтобы не помышлять мне о девице.

¹Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

²Какая же участь мне от Бога свыше? И какое наследие от Вседержителя с небес?

²Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

³Не для нечестивого ли гибель, и не для делающего ли зло напасть?

³Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

⁴Не видел ли Он путей моих, и не считал ли всех моих шагов?

⁴Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

⁵Если я ходил в суете, и если нога моя спешила на лукавство, –

⁵Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

⁶пусть взвесят меня на весах правды, и Бог узнает мою непорочность.

⁶Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

⁷Если стопы мои уклонялись от пути и сердце мое следовало за глазами моими, и если что-либо нечистое пристало к рукам моим,

⁷Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

⁸то пусть я сею, а другой ест, и пусть отрасли мои искоренены будут.

⁸Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

⁹Если сердце мое прельщалось женщиною и я строил ковы у дверей моего ближнего, –

⁹Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

¹⁰пусть моя жена мелет на другого, и пусть другие издеваются над нею,

¹⁰Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

¹¹потому что это – преступление, это – беззаконие, подлежащее суду;

¹¹Јер је то грдило и безакоње за судије.

¹²это – огонь, поядающий до истребления, который искоренил бы все добро мое.

¹²Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

¹³Если я пренебрегал правами слуги и служанки моей, когда они имели спор со мною,

¹³Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

¹⁴то что стал бы я делать, когда бы Бог восстал? И когда бы Он взглянул на меня, что могбы я отвечать Ему?

¹⁴Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

¹⁵Не Он ли, Который создал меня во чреве, создал и его и равно образовал нас в утробе?

¹⁵Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

¹⁶Отказывал ли я нуждающимся в их просьбе и томил ли глаза вдовы?

¹⁶Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

¹⁷Один ли я съедал кусок мой, и не ел ли от него и сирота?

¹⁷И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

¹⁸Ибо с детства он рос со мною, как с отцом, и от чрева матери моей я руководил вдову .

¹⁸Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

¹⁹Если я видел кого погибавшим без одежды и бедного без покрова, –

¹⁹Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

²⁰не благословляли ли меня чресла его, и не был ли он согрет шерстью овец моих?

²⁰Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

²¹Если я поднимал руку мою на сироту, когда видел помощь себе у ворот,

²¹Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

²²то пусть плечо мое отпадет от спины, и рука моя пусть отломится от локтя,

²²Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

²³ибо страшно для меня наказание от Бога: пред величием Его не устоял бы я.

²³Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

²⁴Полагал ли я в золоте опору мою и говорил ли сокровищу: ты – надежда моя?

²⁴Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

²⁵Радовался ли я, что богатство мое было велико, и что рука моя приобрела много?

²⁵Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

²⁶Смотря на солнце, как оно сияет, и на луну, как она величественно шествует,

²⁶Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

²⁷прельстился ли я в тайне сердца моего, и целовали ли уста мои руку мою?

²⁷И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

²⁸Это также было бы преступление, подлежащее суду, потому что я отрекся бы тогда от Бога Всевышнего.

²⁸И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

²⁹Радовался ли я погибели врага моего и торжествовал ли, когда несчастье постигало его?

²⁹Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

³⁰Не позволял я устам моим грешить проклятием души его.

³⁰Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

³¹Не говорили ли люди шатра моего: о, если бы мы от мяс его не насытились?

³¹Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

³²Странник не ночевал на улице; двери мои я отворял прохожему.

³²Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

³³Если бы я скрывал проступки мои, как человек, утаивая в груди моей пороки мои,

³³Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

³⁴то я боялся бы большого общества, и презрение одноплеменников страшило бы меня, и я молчал бы и не выходил бы за двери.

³⁴Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

³⁵О, если бы кто выслушал меня! Вот мое желание, чтобы Вседержитель отвечал мне, и чтобы защитник мой составил запись.

³⁵О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

³⁶Я носил бы ее на плечах моих и возлагал бы ее, как венец;

³⁶Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

³⁷объявил бы ему число шагов моих, сблизился бы с ним, как с князем.

³⁷Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

³⁸Если вопияла на меня земля моя и жаловались на меня борозды ее;

³⁸Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

³⁹если я ел плоды ее без платы и отягощал жизнь земледельцев,

³⁹Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

⁴⁰то пусть вместо пшеницы вырастает волчец и вместо ячменя куколь. Слова Иова кончились.

⁴⁰Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.