¹И продолжал Елиуй и сказал:

¹Још говори Елијуј и рече:

²считаешь ли ты справедливым, что сказал: я правее Бога?

²Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?

³Ты сказал: что пользы мне? и какую прибыль я имел бы пред тем, как если бы я и грешил?

³Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?

⁴Я отвечу тебе и твоим друзьям с тобою:

⁴Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.

⁵взгляни на небо и смотри; воззри на облака, они выше тебя.

⁵Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.

⁶Если ты грешишь, что делаешь ты Ему? и если преступления твои умножаются, что причиняешь ты Ему?

⁶Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?

⁷Если ты праведен, что даешь Ему? или что получает Он от руки твоей?

⁷Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?

⁸Нечестие твое относится к человеку, как ты, и праведность твоя к сыну человеческому.

⁸Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.

⁹От множества притеснителей стонут притесняемые, и от руки сильных вопиют.

⁹Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;

¹⁰Но никто не говорит: где Бог, Творец мой, Который дает песни в ночи,

¹⁰А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;

¹¹Который научает нас более, нежели скотов земных, и вразумляет нас более, нежели птицнебесных?

¹¹Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.

¹²Там они вопиют, и Он не отвечает им, по причине гордости злых людей.

¹²Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.

¹³Но неправда, что Бог не слышит и Вседержитель не взирает на это.

¹³Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.

¹⁴Хотя ты сказал, что ты не видишь Его, но суд пред Ним, и – жди его.

¹⁴А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.

¹⁵Но ныне, потому что гнев Его не посетил его и он не познал его во всей строгости,

¹⁵А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;

¹⁶Иов и открыл легкомысленно уста свои и безрассудно расточает слова.

¹⁶Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.