¹И продолжал Елиуй и сказал:

¹Још говори Елијуј и рече:

²подожди меня немного, и я покажу тебе, что я имею еще что сказать за Бога.

²Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.

³Начну мои рассуждения издалека и воздам Создателю моему справедливость,

³Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.

⁴потому что слова мои точно не ложь: пред тобою – совершенный в познаниях.

⁴Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.

⁵Вот, Бог могуществен и не презирает сильного крепостью сердца;

⁵Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.

⁶Он не поддерживает нечестивых и воздает должное угнетенным;

⁶Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.

⁷Он не отвращает очей Своих от праведников, но с царями навсегда посаждает их на престоле, и они возвышаются.

⁷Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.

⁸Если же они окованы цепями и содержатся в узах бедствия,

⁸Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

⁹то Он указывает им на дела их и на беззакония их, потому что умножились,

⁹Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.

¹⁰и открывает их ухо для вразумления и говорит им, чтоб они отстали отнечестия.

¹⁰И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.

¹¹Если послушают и будут служить Ему, то проведут дни свои в благополучии и лета свои в радости;

¹¹Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.

¹²если же не послушают, то погибнут от стрелы и умрут в неразумии.

¹²Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.

¹³Но лицемеры питают в сердце гнев и не взывают к Нему, когда Он заключает их в узы;

¹³А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;

¹⁴поэтому душа их умирает в молодости и жизнь их с блудниками.

¹⁴Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.

¹⁵Он спасает бедного от беды его и в угнетении открывает ухо его.

¹⁵Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.

¹⁶И тебя вывел бы Он из тесноты на простор, где нет стеснения, и поставляемое на стол твой было бы наполнено туком;

¹⁶Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.

¹⁷но ты преисполнен суждениями нечестивых: суждение и осуждение – близки.

¹⁷Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.

¹⁸Да не поразит тебя гнев Божий наказанием! Большой выкуп не спасет тебя.

¹⁸Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.

¹⁹Даст ли Он какую цену твоему богатству? Нет, – ни золоту и никакомусокровищу.

¹⁹Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.

²⁰Не желай той ночи, когда народы истребляются на своем месте.

²⁰Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.

²¹Берегись, не склоняйся к нечестию, которое ты предпочел страданию.

²¹Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.

²²Бог высок могуществом Своим, и кто такой, как Он, наставник?

²²Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?

²³Кто укажет Ему путь Его; кто может сказать: Ты поступаешь несправедливо?

²³Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?

²⁴Помни о том, чтобы превозносить дела его, которые люди видят.

²⁴Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.

²⁵Все люди могут видеть их; человек может усматривать их издали.

²⁵Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.

²⁶Вот, Бог велик, и мы не можем познать Его; число лет Его неисследимо.

²⁶Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.

²⁷Он собирает капли воды; они во множестве изливаются дождем:

²⁷Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;

²⁸из облаков каплют и изливаются обильно на людей.

²⁸Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.

²⁹Кто может также постигнуть протяжение облаков, треск шатра Его?

²⁹И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?

³⁰Вот, Он распространяет над ним свет Свой и покрывает дно моря.

³⁰Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?

³¹Оттуда Он судит народы, дает пищу в изобилии.

³¹Тиме суди народима, даје хране изобила.

³²Он сокрывает в дланях Своих молнию и повелевает ей, кого разить.

³²Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,

³³Треск ее дает знать о ней; скот также чувствует происходящее.

³³Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.