¹И от сего трепещет сердце мое и подвиглось с места своего.

¹И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.

²Слушайте, слушайте голос Его и гром, исходящийиз уст Его.

²Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.

³Под всем небом раскат его, и блистание его – до краев земли.

³Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.

⁴За ним гремит глас; гремит Он гласом величества Своего и неостанавливает его, когда голос Его услышан.

⁴За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.

⁵Дивно гремит Бог гласом Своим, делает дела великие, для нас непостижимые.

⁵Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.

⁶Ибо снегу Он говорит: будь на земле; равно мелкий дождь и большой дождь в Его власти.

⁶Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.

⁷Он полагает печать на руку каждого человека, чтобы все люди знали дело Его.

⁷Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.

⁸Тогда зверь уходит в убежище и остается в своих логовищах.

⁸Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.

⁹От юга приходит буря, от севера – стужа.

⁹С југа долази олуја, и са севера зима.

¹⁰От дуновения Божия происходит лед, и поверхность воды сжимается.

¹⁰Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.

¹¹Также влагою Он наполняет тучи, и облака сыплют свет Его,

¹¹И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.

¹²и они направляются по намерениям Его, чтоб исполнить то, что Он повелит им на лице обитаемой земли.

¹²И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.

¹³Он повелевает им идти или для наказания, или в благоволение, или дляпомилования.

¹³Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.

¹⁴Внимай сему, Иов; стой и разумевай чудные дела Божии.

¹⁴Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.

¹⁵Знаешь ли, как Бог располагает ими и повелевает свету блистать из облака Своего?

¹⁵Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?

¹⁶Разумеешь ли равновесие облаков, чудное дело Совершеннейшего в знании?

¹⁶Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?

¹⁷Как нагревается твоя одежда, когда Он успокаивает землю от юга?

¹⁷Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?

¹⁸Ты ли с Ним распростер небеса, твердые, как литое зеркало?

¹⁸Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?

¹⁹Научи нас, что сказать Ему? Мы в этой тьме ничего не можем сообразить.

¹⁹Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.

²⁰Будет ли возвещено Ему, что я говорю? Сказал ли кто, что сказанное доносится Ему?

²⁰Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.

²¹Теперь не видно яркого света в облаках, но пронесется ветер ирасчистит их.

²¹Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;

²²Светлая погода приходит от севера, и окрест Бога страшное великолепие.

²²Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.

²³Вседержитель! мы не постигаем Его. Он велик силою, судом и полнотою правосудия. Он никого не угнетает.

²³Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.

²⁴Посему да благоговеют пред Ним люди, и да трепещут пред Ним все мудрые сердцем!

²⁴Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.