¹Слово Господне, которое было к Иоилю, сыну Вафуила.

¹Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом.

²Слушайте это, старцы, и внимайте, все жители земли сей: бывало литакое во дни ваши, или во дни отцов ваших?

²Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца?

³Передайте об этом детям вашим; а дети ваши пусть скажут своим детям, а их дети следующему роду:

³Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену.

⁴оставшееся от гусеницы ела саранча, оставшееся от саранчи ели черви, а оставшееся от червей доели жуки.

⁴Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв.

⁵Пробудитесь, пьяницы, и плачьте и рыдайте, все пьющие вино, о виноградном соке, ибо он отнят от уст ваших!

⁵Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших.

⁶Ибо пришел на землю Мою народ сильный и бесчисленный; зубы у него – зубы львиные, и челюсти у него – как у львицы.

⁶Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.

⁷Опустошил он виноградную лозу Мою, и смоковницу Мою обломал, ободрал ее догола, и бросил; сделались белыми ветви ее.

⁷Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле.

⁸Рыдай, как молодая жена, препоясавшись вретищем , о муже юности своей!

⁸Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје.

⁹Прекратилось хлебное приношение и возлияние в доме Господнем; плачут священники, служители Господни.

⁹Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње.

¹⁰Опустошено поле, сетует земля; ибо истреблен хлеб, высох виноградный сок, завяла маслина.

¹⁰Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.

¹¹Краснейте от стыда, земледельцы, рыдайте, виноградари, о пшенице и ячмене, потому что погибла жатва в поле,

¹¹Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;

¹²засохла виноградная лоза и смоковница завяла; гранатовое дерево, пальма и яблоня, все дерева в поле посохли;потому и веселье у сынов человеческих исчезло.

¹²Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.

¹³Препояшьтесь вретищем и плачьте, священники! рыдайте, служители алтаря! войдите, ночуйте во вретищах, служители Бога моего! ибо не стало в доме Бога вашего хлебного приношения и возлияния.

¹³Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив.

¹⁴Назначьте пост, объявите торжественное собрание,созовите старцев и всех жителей страны сей в дом Господа Бога вашего, ивзывайте к Господу.

¹⁴Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу:

¹⁵О, какой день! ибо день Господень близок; как опустошение от Всемогущего придет он.

¹⁵Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег.

¹⁶Не пред нашими ли глазами отнимается пища, от дома Бога нашего – веселье и радость?

¹⁶Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег?

¹⁷Истлели зерна под глыбами своими, опустели житницы, разрушены кладовые, ибо не стало хлеба.

¹⁷Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.

¹⁸Как стонет скот! уныло ходят стада волов, ибо нет для них пажити;томятся и стада овец.

¹⁸Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.

¹⁹К Тебе, Господи, взываю; ибо огонь пожрал злачные пастбища пустыни, и пламя попалило все дерева в поле.

¹⁹К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.

²⁰Даже и животные на поле взывают к Тебе, потому что иссохли потоки вод, и огонь истребил пастбища пустыни.

²⁰И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.