¹Перед праздником Пасхи Иисус, зная, что пришел час Его перейти от мира сего к Отцу, явил делом, что , возлюбив Своих сущих в мире, до конца возлюбил их.

¹А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.

²И во время вечери, когда диавол уже вложил в сердце Иуде Симонову Искариоту предать Его,

²И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,

³Иисус, зная, что Отец все отдал в руки Его, и что Он от Бога исшел и к Богу отходит,

³Знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,

⁴встал с вечери, снял с Себя верхнюю одежду и,взяв полотенце, препоясался.

⁴Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;

⁵Потом влил воды в умывальницу и начал умывать ноги ученикам и отирать полотенцем, которым был препоясан.

⁵Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.

⁶Подходит к Симону Петру, и тот говорит Ему: Господи! Тебе ли умывать мои ноги?

⁶Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш?

⁷Иисус сказал ему в ответ: что Я делаю, теперь ты не знаешь, а уразумеешь после.

⁷Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати.

⁸Петр говорит Ему: не умоешь ног моих вовек. Иисус отвечал ему: если не умою тебя, не имеешь части со Мною.

⁸Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном.

⁹Симон Петр говорит Ему: Господи! не только ноги мои, но и руки и голову.

⁹Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу.

¹⁰Иисус говорит ему: омытому нужно только ноги умыть, потому что чист весь; и вы чисты, но не все.

¹⁰Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.

¹¹Ибо знал Он предателя Своего, потому и сказал: не все вы чисты.

¹¹Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.

¹²Когда же умыл им ноги и надел одежду Свою, то, возлегши опять, сказал им: знаете ли, что Я сделал вам?

¹²А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?

¹³Вы называете Меня Учителем и Господом, и правильноговорите, ибо Я точно то.

¹³Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.

¹⁴Итак, если Я, Господь и Учитель, умыл ноги вам, то и вы должны умывать ноги друг другу.

¹⁴Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.

¹⁵Ибо Я дал вам пример, чтобы и вы делали то же, что Я сделал вам.

¹⁵Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.

¹⁶Истинно, истинно говорю вам: раб не больше господинасвоего, и посланник не больше пославшего его.

¹⁶Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.

¹⁷Если это знаете, блаженны вы, когда исполняете.

¹⁷Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.

¹⁸Не о всех вас говорю; Я знаю, которых избрал. Но да сбудется Писание: ядущий со Мною хлеб поднял на Меня пяту свою.

¹⁸Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме.

¹⁹Теперь сказываю вам, прежде нежели то сбылось, дабы, когда сбудется, вы поверили, что это Я.

¹⁹Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја.

²⁰Истинно, истинно говорю вам: принимающий того, кого Япошлю, Меня принимает; а принимающий Меня принимает Пославшего Меня.

²⁰Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла.

²¹Сказав это, Иисус возмутился духом, и засвидетельствовал, и сказал: истинно, истинно говорю вам, что один из вас предаст Меня.

²¹Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме.

²²Тогда ученики озирались друг на друга, недоумевая, о ком Он говорит.

²²Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.

²³Один же из учеников Его, которого любил Иисус, возлежал у груди Иисуса.

²³А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом.

²⁴Ему Симон Петр сделал знак, чтобы спросил, кто это, о котором говорит.

²⁴Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.

²⁵Он, припав к груди Иисуса, сказал Ему: Господи! кто это?

²⁵А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то?

²⁶Иисус отвечал: тот, кому Я, обмакнув кусок хлеба, подам. И, обмакнув кусок, подал Иуде Симонову Искариоту.

²⁶Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском.

²⁷И после сего куска вошел в него сатана. Тогда Иисус сказал ему: что делаешь, делай скорее.

²⁷И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже.

²⁸Но никто из возлежавших не понял, к чему Он это сказал ему.

²⁸А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече.

²⁹А как у Иуды был ящик, то некоторые думали, что Иисус говорит ему: купи, что нам нужно к празднику, или чтобы дал что-нибудь нищим.

²⁹А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима.

³⁰Он, приняв кусок, тотчас вышел; а была ночь.

³⁰А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.

³¹Когда он вышел, Иисус сказал: ныне прославился Сын Человеческий, и Бог прославился в Нем.

³¹Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему.

³²Если Бог прославился в Нем, то и Бог прославит Его в Себе, и вскоре прославит Его.

³²Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити.

³³Дети! недолго уже быть Мне с вами. Будете искать Меня, и, как сказал Я Иудеям, что, куда Я иду, вы не можете придти, так и вам говорю теперь.

³³Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.

³⁴Заповедь новую даю вам, да любите другдруга; как Я возлюбил вас, так и вы да любите друг друга.

³⁴Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.

³⁵По тому узнают все, что вы Мои ученики, если будете иметь любовь между собою.

³⁵По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом.

³⁶Симон Петр сказал Ему: Господи! куда Ты идешь? Иисус отвечал ему: куда Я иду, ты не можешь теперь за Мною идти, а после пойдешьза Мною.

³⁶Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.

³⁷Петр сказал Ему: Господи! почему я не могу идти за Тобою теперь? я душу мою положу за Тебя.

³⁷Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те.

³⁸Иисус отвечал ему: душу твою за Меня положишь? истинно, истинно говорю тебе: не пропоет петух, как отречешься от Меня трижды.

³⁸Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.