¹После сих слов Иисус возвел очи Свои на небо и сказал: Отче! пришел час, прославь СынаТвоего, да и Сын Твой прославит Тебя,

¹Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! Дође час, прослави Сина свог, да и Син Твој прослави Тебе;

²так как Ты дал Ему власть над всякою плотью, да всему, что Ты дал Ему, даст Он жизнь вечную.

²Као што си Му дао власт над сваким телом да свему што си Му дао да живот вечни.

³Сия же есть жизнь вечная, да знают Тебя, единого истинного Бога, и посланного Тобою Иисуса Христа.

³А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.

⁴Я прославил Тебя на земле, совершил дело, которое Ты поручил Мне исполнить.

⁴Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим.

⁵И ныне прославь Меня Ты, Отче, у Тебя Самого славою, которую Я имел у Тебя прежде бытия мира.

⁵И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде.

⁶Я открыл имя Твое человекам, которых Ты дал Мне от мира; они были Твои, и Ты дал их Мне, и они сохранили слово Твое.

⁶Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше.

⁷Ныне уразумели они, что все, что Ты дал Мне, от Тебя есть,

⁷Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе.

⁸ибо слова, которые Ты дал Мне, Я передал им, и они приняли, и уразумели истинно, что Я исшел от Тебя, и уверовали, что Ты послал Меня.

⁸Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао.

⁹Я о них молю: не о всем мире молю,но о тех, которых Ты дал Мне, потому что они Твои.

⁹Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји.

¹⁰И все Мое Твое, и Твое Мое; и Я прославился в них.

¹⁰И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима.

¹¹Я уже не в мире, но они в мире,а Я к Тебе иду. Отче Святый! соблюди ихво имя Твое, тех , которых Ты Мне дал, чтобы они были едино, как и Мы.

¹¹И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.

¹²Когда Я был с ними в мире, Я соблюдал их во имя Твое; тех, которых Ты дал Мне, Я сохранил, и никто из них не погиб, кроме сына погибели, да сбудется Писание.

¹²Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо.

¹³Ныне же к Тебе иду, и сие говорюв мире, чтобы они имели в себе радость Мою совершенную.

¹³А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.

¹⁴Я передал им слово Твое; и мир возненавидел их, потому что они не от мира, как и Я не от мира.

¹⁴Ја им дадох реч Твоју; и свет омрзну на њих, јер нису од света, као и ја што нисам од света.

¹⁵Не молю, чтобы Ты взял их из мира, но чтобы сохранил их от зла.

¹⁵Не молим Те да их узмеш са света, него да их сачуваш ода зла.

¹⁶Они не от мира, как и Я не от мира.

¹⁶Од света нису, као ни ја што нисам од света.

¹⁷Освяти их истиною Твоею; слово Твое есть истина.

¹⁷Освети их истином својом: реч је Твоја истина.

¹⁸Как Ты послал Меня в мир, так и Я послал их в мир.

¹⁸Као што си Ти мене послао у свет, и ја њих послах у свет.

¹⁹И за них Я посвящаю Себя, чтобы и они были освящены истиною.

¹⁹Ја посвећујем себе за њих, да и они буду освећени истином.

²⁰Не о них же только молю, но и оверующих в Меня по слову их,

²⁰Не молим се, пак, само за њих, него и за оне који ме узверују њихове речи ради;

²¹да будут все едино, как Ты, Отче, во Мне, и Я в Тебе, так и они да будут в Нас едино, – да уверует мир, что Ты послал Меня.

²¹Да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби; да и они у нама једно буду, да и свет верује да си ме Ти послао.

²²И славу, которую Ты дал Мне, Я дал им: да будут едино, как Мы едино.

²²И славу коју си ми дао ја дадох њима, да буду једно као ми што смо једно.

²³Я в них, и Ты во Мне; да будутсовершены воедино, и да познает мир, что Ты послал Меня и возлюбил их, как возлюбил Меня.

²³Ја у њима и Ти у мени: да буду сасвим уједно, и да позна свет да си ме Ти послао и да си имао љубав к њима као и к мени што си љубав имао.

²⁴Отче! которых Ты дал Мне, хочу, чтобы там, где Я, и они были со Мною, да видят славу Мою, которую Ты дал Мне, потому что возлюбил Меня прежде основания мира.

²⁴Оче! Хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја; да виде славу моју коју си ми дао; јер си имао љубав к мени пре постања света.

²⁵Отче праведный! и мир Тебя не познал; а Я познал Тебя, и сии познали, что Ты послал Меня.

²⁵Оче праведни! Свет Тебе не позна, а ја Те познах, и ови познаше да си ме Ти послао.

²⁶И Я открыл им имя Твое и открою, да любовь, которою Ты возлюбил Меня, в них будет, и Я в них.

²⁶И показах им име Твоје, и показаћу: да љубав којом си мене љубио у њима буде, и ја у њима.