¹Сказав сие, Иисус вышел с учениками Своими за поток Кедрон, где был сад, в который вошелСам и ученики Его.

¹И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својим преко потока Кедрона где беше врт, у који уђе Он и ученици Његови.

²Знал же это место и Иуда, предатель Его, потому что Иисус часто собирался там с учениками Своими.

²А Јуда, издајник Његов, знаше оно место; јер се Исус често скупљаше онде с ученицима својим.

³Итак Иуда, взяв отряд воинов и служителей от первосвященников и фарисеев, приходит туда с фонарями и светильниками и оружием.

³Онда Јуда узе чету и од главара свештеничких и фарисеја момке, и дође онамо с фењерима и са свећама и с оружјем.

⁴Иисус же, зная все, что с Ним будет, вышел и сказал им: кого ищете?

⁴А Исус знајући све што ће бити од Њега изиђе и рече им: Кога тражите?

⁵Ему отвечали: Иисуса Назорея. Иисус говорит им: это Я. Стоял же с ними и Иуда, предатель Его.

⁵Одговорише Му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда који Га издаваше.

⁶И когда сказал им: это Я, они отступили назад и пали на землю.

⁶А кад им рече: Ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу.

⁷Опять спросил их: кого ищете? Они сказали: Иисуса Назорея.

⁷Онда их опет запита Исус: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.

⁸Иисус отвечал: Я сказал вам, что это Я; итак, если Меня ищете, оставьте их, пусть идут,

⁸Исус им одговори: Казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду.

⁹да сбудется слово, реченное Им: из тех, которых Ты Мне дал, Я не погубил никого.

⁹Да се изврши реч што рече: Не изгубих ни једног од оних које си ми дао.

¹⁰Симон же Петр, имея меч, извлек его, и ударил первосвященнического раба, и отсек ему правое ухо.Имя рабу было Малх.

¹⁰А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо. А слузи беше име Малхо.

¹¹Но Иисус сказал Петру: вложи меч в ножны; неужели Мне не пить чаши, которую дал Мне Отец?

¹¹Онда рече Исус Петру: Задени нож у ножнице. Чашу коју ми даде Отац зар да је не пијем?

¹²Тогда воины и тысяченачальник и служители Иудейские взяли Иисуса и связали Его,

¹²А чета и војвода и момци јеврејски ухватише Исуса и свезаше Га,

¹³и отвели Его сперва к Анне, ибо он был тесть Каиафе, который был на тот год первосвященником.

¹³И одведоше Га најпре Ани, јер беше таст Кајафи, који беше поглавар свештенички оне године.

¹⁴Это был Каиафа, который подал советИудеям, что лучше одному человеку умереть за народ.

¹⁴А Кајафа беше онај што даде савет Јудејцима да је боље да умре један човек него народ да пропадне.

¹⁵За Иисусом следовали Симон Петр и другой ученик; ученик же сей был знаком первосвященнику и вошел с Иисусом во двор первосвященнический.

¹⁵За Исусом, пак, иђаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај беше познат код поглавара свештеничког, и уђе с Исусом у двор поглавара свештеничког;

¹⁶А Петр стоял вне за дверями. Потом другой ученик, который был знаком первосвященнику, вышел, и сказал придвернице, и ввел Петра.

¹⁶А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе онај ученик што беше познат код поглавара свештеничког и рече вратарици те уведе Петра.

¹⁷Тут раба придверница говорит Петру: и ты не из учеников ли Этого Человека? Он сказал: нет.

¹⁷Онда рече слушкиња вратарица Петру: Да ниси и ти ученик овог човека? Он рече: Нисам.

¹⁸Между тем рабы и служители, разведя огонь, потому что было холодно, стояли и грелись. Петр также стоял с ними и грелся.

¹⁸А слуге и момци беху наложили огањ и стајаху те се грејаху, јер беше зима; а и Петар стајаше с њима и грејаше се.

¹⁹Первосвященник же спросил Иисуса об учениках Его и об учении Его.

¹⁹Поглавар, пак, свештенички запита Исуса за ученике Његове и за Његову науку.

²⁰Иисус отвечал ему: Я говорил явно миру; Я всегда учил в синагоге и в храме, где всегда Иудеи сходятся, и тайно не говорил ничего.

²⁰Исус му одговори: Ја говорих јавно свету, ја свагда учих у зборници и у цркви, где се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих.

²¹Что спрашиваешь Меня? спроси слышавших, что Я говорил им; вот, они знают, что Я говорил.

²¹Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио: ево ови знају шта сам ја говорио.

²²Когда Он сказал это, один из служителей, стоявший близко, ударил Иисуса по щеке, сказав: так отвечаешь Ты первосвященнику?

²²А кад Он ово рече, један од момака који стајаху онде удари Исуса по образу, и рече: Зар тако одговараш поглавару свештеничком?

²³Иисус отвечал ему: если Я сказал худо, покажи, что худо; а если хорошо, что ты бьешь Меня?

²³Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?

²⁴Анна послал Его связанного к первосвященнику Каиафе.

²⁴И Ана посла Га свезаног Кајафи, поглавару свештеничком.

²⁵Симон же Петр стоял и грелся. Тут сказали ему: не из учеников ли Его и ты? Он отрекся и сказал: нет.

²⁵А Симон Петар стајаше и грејаше се. Онда му рекоше: Да ниси и ти од ученика његових? А он се одрече и рече: Нисам.

²⁶Один из рабов первосвященнических, родственник тому, которому Петр отсек ухо, говорит: не я ли видел тебя с Нимв саду?

²⁶Рече један од слугу поглавара свештеничког који беше рођак ономе што му Петар одсече ухо: Не видех ли ја тебе у врту с њим?

²⁷Петр опять отрекся; и тотчас запел петух.

²⁷Онда се Петар опет одрече; и одмах петао запева.

²⁸От Каиафы повели Иисуса в преторию. Было утро; и они не вошли в преторию, чтобы не оскверниться, но чтобы можно было есть пасху.

²⁸А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.

²⁹Пилат вышел к ним и сказал: в чем вы обвиняете Человека Сего?

²⁹Онда Пилат изађе к њима напоље и рече: Какву кривицу износите на овог човека?

³⁰Они сказали ему в ответ: если бы Он не был злодей, мы не предали бы Его тебе.

³⁰Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби.

³¹Пилат сказал им: возьмите Его вы, и по закону вашему судите Его. Иудеи сказали ему: нам не позволено предавать смерти никого, –

³¹А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону свом судите му. А Јевреји му рекоше: Ми не смемо никога погубити.

³²да сбудется слово Иисусово, которое сказал Он, давая разуметь, какою смертью Он умрет.

³²Да се збуде реч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умрети.

³³Тогда Пилат опять вошел в преторию, и призвал Иисуса, и сказал Ему: Ты Царь Иудейский?

³³Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече Му: Ти си цар јудејски?

³⁴Иисус отвечал ему: от себя ли ты говоришь это, или другие сказали тебе о Мне?

³⁴Исус му одговори: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене?

³⁵Пилат отвечал: разве я Иудей? Твой народ и первосвященники предали Тебя мне; что Ты сделал?

³⁵Пилат одговори: Зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио?

³⁶Иисус отвечал: Царство Мое не от мира сего; если бы от мира сего было Царство Мое, то служители Мои подвизались бы за Меня, чтобы Я не был предан Иудеям; но ныне Царство Мое не отсюда.

³⁶Исус одговори: Царство моје није од овог света; кад би било од овог света царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде.

³⁷Пилат сказал Ему: итак Ты Царь? Иисус отвечал: ты говоришь, что Я Царь. Я на то родился и на то пришел в мир, чтобы свидетельствовать о истине; всякий, кто от истины, слушает гласа Моего.

³⁷Онда Му рече Пилат: Дакле си ти цар? Исус одговори: Ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен, и зато дођох на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.

³⁸Пилат сказал Ему: что есть истина? И, сказав это, опять вышел к Иудеям и сказал им: я никакой вины не нахожу в Нем.

³⁸Рече Му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: Ја никакве кривице не налазим на њему.

³⁹Есть же у вас обычай, чтобы я одного отпускал вам на Пасху; хотите ли, отпущу вам Царя Иудейского?

³⁹А у вас је обичај да вам једног пустим на пасху, хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејског?

⁴⁰Тогда опять закричали все, говоря: не Его, но Варавву. Варавва же был разбойник.

⁴⁰Онда сви повикаше опет говорећи: Не овог, него Вараву. А Варава беше хајдук.