¹Тогда Пилат взял Иисуса и велел бить Его.

¹Тада, дакле, Пилат узе Исуса и шиба Га.

²И воины, сплетши венец из терна, возложили Ему на голову, и одели Его в багряницу,

²И војници сплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и обукоше Му скерлетну хаљину,

³и говорили: радуйся, Царь Иудейский! и били Его по ланитам.

³И говораху: Здраво, царе јудејски! И бијаху Га по образима.

⁴Пилат опять вышел и сказал им: вот, я вывожу Его к вам, чтобы вы знали, что я не нахожу в Нем никакой вины.

⁴Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: Ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакву кривицу.

⁵Тогда вышел Иисус в терновом венце и в багрянице. И сказал им Пилат : се, Человек!

⁵А Исус изађе напоље под венце од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат; ево човека!

⁶Когда же увидели Его первосвященники и служители, то закричали: распни, распни Его! Пилат говорит им: возьмите Его вы, и распните; ибо я не нахожу в Нем вины.

⁶А кад Га видеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.

⁷Иудеи отвечали ему: мы имеем закон, и по закону нашему Он должен умереть, потому что сделал СебяСыном Божиим.

⁷Одговорише му Јевреји: Ми имамо закон и по закону нашем ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.

⁸Пилат, услышав это слово, больше убоялся.

⁸Кад, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма.

⁹И опять вошел в преторию и сказал Иисусу: откуда Ты? Но Иисус не дал ему ответа.

⁹И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.

¹⁰Пилат говорит Ему: мне ли не отвечаешь? не знаешь ли, что я имею власть распять Тебя и власть имею отпустить Тебя?

¹⁰А Пилат Му рече: Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?

¹¹Иисус отвечал: ты не имел бы надо Мною никакой власти, если бы не было дано тебе свыше; посему более греха на том, кто предал Меня тебе.

¹¹Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи грех који ме предаде теби.

¹²С этого времени Пилат искал отпустить Его. Иудеи же кричали: если отпустишь Его, ты не друг кесарю; всякий, делающий себя царем, противник кесарю.

¹²Од тада гледаше Пилат да Га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: Ако овог пустиш ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.

¹³Пилат, услышав это слово, вывел вон Иисуса и сел на судилище, на месте, называемом Лифостротон, а по-еврейски Гаввафа.

¹³Пилат, дакле, чувши ову реч изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу на месту које се зове Калдрма а јеврејски Гавата.

¹⁴Тогда была пятница перед Пасхою, и час шестый. Исказал Пилат Иудеям: се, Царь ваш!

¹⁴А беше петак уочи пасхе око шестог сахата; и Пилат рече Јеврејима: Ево, цар ваш.

¹⁵Но они закричали: возьми, возьми, распни Его! Пилат говорит им: Царя ли вашего распну? Первосвященники отвечали: нет у нас царя, кроме кесаря.

¹⁵А они викаху: Узми, узми, распни га. Пилат им рече: Зар цара вашег да разапнем? Одговорише главари свештенички: Ми немамо цара осим ћесара.

¹⁶Тогда наконец он предал Его им на распятие. И взяли Иисуса и повели.

¹⁶Тада им Га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.

¹⁷И, неся крест Свой, Он вышел на место, называемое Лобное, по-еврейски Голгофа;

¹⁷И носећи крст свој изиђе на место које се зове Костурница а јеврејски Голгота.

¹⁸там распяли Его и с Ним двух других, по ту и по другую сторону, а посреди Иисуса.

¹⁸Онде Га разапеше, и с Њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у среди.

¹⁹Пилат же написал и надпись, и поставил на кресте. Написано было: Иисус Назорей, Царь Иудейский.

¹⁹Пилат, пак, написа и натпис и метну на крст; и беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски.

²⁰Эту надпись читали многие из Иудеев, потому что место, где был распят Иисус, было недалеко от города,и написано было по-еврейски, по-гречески, по-римски.

²⁰И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер место беше близу града где разапеше Исуса; и беше написано јеврејски, грчки, латински.

²¹Первосвященники же Иудейские сказали Пилату: не пиши: Царь Иудейский, но что Он говорил: Я Царь Иудейский.

²¹А јеврејски главари свештенички говораху Пилату: Не пиши: Цар јудејски, него да сам рече: Ја сам цар јудејски.

²²Пилат отвечал: что я написал, то написал.

²²Пилат одговори: Шта писах писах.

²³Воины же, когда распяли Иисуса, взяли одежды Его и разделили на четыре части, каждому воину по части, ихитон; хитон же был не сшитый, а весь тканый сверху.

²³А војници кад разапеше Исуса узеше Његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доламу; а долама не беше шивена него изаткана сва с врха до дна.

²⁴Итак сказали друг другу: не станем раздирать его, а бросим о нем жребий, чей будет, – да сбудется реченное в Писании: разделили ризы Мои между собою и об одежде Моей бросали жребий. Так поступили воины.

²⁴Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: Разделише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници, дакле, тако учинише.

²⁵При кресте Иисуса стояли Матерь Его и сестра Матери Его, Мария Клеопова, и Мария Магдалина.

²⁵А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.

²⁶Иисус, увидев Матерь и ученика тут стоящего, которого любил, говорит Матери Своей: Жено! се, сын Твой.

²⁶А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина!

²⁷Потом говорит ученику: се, Матерь твоя! И с этого времени ученик сей взял Ее к себе.

²⁷Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи.

²⁸После того Иисус, зная, что уже все совершилось, да сбудется Писание, говорит: жажду.

²⁸Потом, знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: Жедан сам.

²⁹Тут стоял сосуд, полный уксуса. Воины , напоив уксусом губку и наложив на иссоп, поднесли к устам Его.

²⁹Онде стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима Његовим.

³⁰Когда же Иисус вкусил уксуса, сказал: совершилось! И, преклонив главу, предал дух.

³⁰А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух.

³¹Но так как тогда была пятница, то Иудеи, дабы не оставить тел на кресте в субботу, – ибо та суббота была день великий, – просили Пилата, чтобы перебить у них голени и снять их.

³¹А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу (јер беше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију ноге, па да их скину.

³²Итак пришли воины, и у первого перебили голени, и у другого, распятого с Ним.

³²Онда дођоше војници, и првом дакле пребише ноге, и другом распетоме с Њим.

³³Но, придя к Иисусу, как увидели Его уже умершим, не перебили у Него голеней,

³³А дошавши на Исуса, кад Га видеше да је већ умро, не пребише Му ноге;

³⁴но один из воинов копьем пронзил Ему ребра, и тотчас истекла кровь и вода.

³⁴Него један од војника прободе Му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.

³⁵И видевший засвидетельствовал, и истинно свидетельство его; он знает, что говорит истину, дабы вы поверили.

³⁵И онај што виде посведочи, и сведочанство је Његово истинито; и он зна да истину говори да ви верујете.

³⁶Ибо сие произошло, да сбудется Писание: кость Его да не сокрушится.

³⁶Јер се ово догоди да се збуде писмо: Кост Његова да се не преломи.

³⁷Также и в другом месте Писание говорит: воззрят на Того, Которого пронзили.

³⁷И опет друго писмо говори: Погледаће Оног кога прободоше.

³⁸После сего Иосиф из Аримафеи – ученик Иисуса, но тайный из страха от Иудеев, - просил Пилата, чтобы снять тело Иисуса; и Пилат позволил. Он пошел и снял тело Иисуса.

³⁸А потом Јосиф из Ариматеје, који беше ученик Исусов али крадом од страха јеврејског, моли Пилата да узме тело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово.

³⁹Пришел также и Никодим, – приходивший прежде к Иисусу ночью, – и принес состав из смирны и алоя, литр около ста.

³⁹А дође и Никодим, који пре долази Исусу ноћу, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара.

⁴⁰Итак они взяли тело Иисуса и обвили его пеленами с благовониями, как обыкновенно погребают Иудеи.

⁴⁰И узеше тело Исусово, и обавише Га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.

⁴¹На том месте, где Он распят, был сад, и в саду гроб новый, в котором еще никто не был положен.

⁴¹А беше близу оног места где беше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не беше метнут.

⁴²Там положили Иисуса ради пятницы Иудейской, потому что гроб был близко.

⁴²Онде, дакле, петка ради јеврејског, јер беше близу гроб, метнуше Исуса.