Russian 1876

Serbian: Cyrillic

John

20

1В первый же день недели Мария Магдалина приходит ко гробу рано, когда было еще темно, и видит, что камень отвален от гроба.
1А у први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не беше расвануло, и виде да је камен одваљен од гроба.
2Итак, бежит и приходит к Симону Петру и к другому ученику, которого любил Иисус, и говорит им: унесли Господа из гроба, и не знаем, где положили Его.
2Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба; и не знамо где Га метнуше.
3Тотчас вышел Петр и другой ученик, и пошли ко гробу.
3А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу.
4Они побежали оба вместе; но другой ученик бежал скорее Петра, и пришел ко гробу первый.
4Трчаху, пак, оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође пре ка гробу.
5И, наклонившись, увидел лежащие пелены; но не вошел во гроб .
5И надвиривши се виде хаљине где леже; али не уђе.
6Вслед за ним приходит Симон Петр, и входит во гроб, и видит одни пелены лежащие,
6Дође, пак, Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и виде хаљине саме где леже,
7и плат, который был на главе Его, не с пеленами лежащий, но особо свитый на другом месте.
7И убрус који беше на глави Његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном месту.
8Тогда вошел и другой ученик, прежде пришедший ко гробу, и увидел, и уверовал.
8Тада, дакле, уђе и други ученик који најпре дође ка гробу, и виде и верова.
9Ибо они еще не знали из Писания, что Ему надлежало воскреснуть из мертвых.
9Јер још не знаше писма да Њему ваља устати из мртвих.
10Итак ученики опять возвратились к себе.
10Онда отидоше опет ученици кућама.
11А Мария стояла у гроба и плакала. И, когда плакала, наклонилась во гроб,
11А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,
12и видит двух Ангелов, в белом одеянии сидящих, одного у главы и другого у ног, где лежало тело Иисуса.
12И виде два анђела у белим хаљинама где седе један чело главе а један чело ногу где беше лежало тело Исусово.
13И они говорят ей: жена! что ты плачешь? Говорит им: унесли Господа моего, и не знаю, где положили Его.
13И рекоше јој они: Жено! Што плачеш? Рече им: Узеше Господа мог, и не знам где Га метнуше.
14Сказав сие, обратилась назад и увидела Иисуса стоящего; но не узнала, что это Иисус.
14И ово рекавши обазре се натраг, и виде Исуса где стоји, и не знаше да је Исус.
15Иисус говорит ей: жена! что ты плачешь? кого ищешь? Она, думая, что это садовник, говорит Ему: господин! если ты вынес Его, скажи мне, где ты положил Его, и я возьму Его.
15Исус јој рече: Жено! Што плачеш? Кога тражиш? А она мислећи да је вртлар рече Му: Господине! Ако си Га ти узео кажи ми где си Га метнуо, и ја ћу Га узети.
16Иисус говорит ей: Мария! Она, обратившись, говорит Ему: Раввуни! – что значит: Учитель!
16Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече Му: Равуни! Које значи учитељу.
17Иисус говорит ей: не прикасайся ко Мне, ибо Я еще не восшел к Отцу Моему; а иди к братьям Моим и скажи им: восхожу к ОтцуМоему и Отцу вашему, и к Богу Моему и Богу вашему.
17Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к Оцу свом; него иди к браћи мојој, и кажи им: Враћам се к Оцу свом и Оцу вашем, и Богу свом и Богу вашем.
18Мария Магдалина идет и возвещает ученикам, что видела Господа и что Он это сказал ей.
18А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да виде Господа и каза јој ово.
19В тот же первый день недели вечером, когда двери дома , где собирались ученики Его, были заперты из опасения от Иудеев, пришел Иисус, и стал посреди, и говорит им: мир вам!
19А кад би увече, онај први дан недеље, и врата беху затворена где се беху ученици скупили од страха јеврејског, дође Исус и стаде на среду и рече им: Мир вам.
20Сказав это, Он показал им руки и ноги и ребра Свои. Ученики обрадовались, увидев Господа.
20И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видевши Господа.
21Иисус же сказал им вторично: мир вам! как послал Меня Отец, так и Я посылаю вас.
21А Исус им рече опет: Мир вам; као што Отац посла мене, и ја шаљем вас.
22Сказав это, дунул, и говорит им: примите Духа Святаго.
22И ово рекавши дуну, и рече им: Примите Дух Свети.
23Кому простите грехи, тому простятся; на ком оставите, на том останутся.
23Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.
24Фома же, один из двенадцати, называемый Близнец, небыл тут с ними, когда приходил Иисус.
24А Тома, који се зове Близанац, један од дванаесторице, не беше онде са њима кад дође Исус.
25Другие ученики сказали ему: мы видели Господа. Но онсказал им: если не увижу на руках Его ран от гвоздей, и не вложу перста моего в раны от гвоздей, ине вложу руки моей в ребра Его, не поверю.
25А други му ученици говораху: Видесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама Његовим рана од клина, и не метнем прста свог у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра Његова, нећу веровати.
26После восьми дней опять были в домеученики Его, и Фома с ними. Пришел Иисус, когда двери были заперты, стал посреди них и сказал: мир вам!
26И после осам дана опет беху ученици Његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад беху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мир вам.
27Потом говорит Фоме: подай перст твой сюда и посмотри руки Мои; подай руку твою и вложи в ребра Мои; и не будь неверующим, но верующим.
27Потом рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран.
28Фома сказал Ему в ответ: Господь мой и Бог мой!
28И одговори Тома и рече Му: Господ мој и Бог мој.
29Иисус говорит ему: ты поверил, потому что увидел Меня; блаженны невидевшие и уверовавшие.
29Исус му рече: Пошто ме виде веровао си; благо онима који не видеше и вероваше.
30Много сотворил Иисус пред учениками Своими и другихчудес, о которых не писано в книге сей.
30А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својим која нису писана у књизи овој.
31Сие же написано, дабы вы уверовали, что Иисус есть Христос, Сын Божий, и, веруя, имели жизнь во имя Его.
31А ова се написаше, да верујете да Исус јесте Христос, Син Божји, и да верујући имате живот у име Његово.