¹Между фарисеями был некто, именем Никодим, один из начальниковИудейских.

¹Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски.

²Он пришел к Иисусу ночью и сказал Ему: Равви! мы знаем, что Ты учитель, пришедший от Бога; иботаких чудес, какие Ты творишь, никто не может творить, если не будет с ним Бог.

²Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.

³Иисус сказал ему в ответ: истинно, истинно говорю тебе, если кто не родится свыше, не может увидеть Царствия Божия.

³Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.

⁴Никодим говорит Ему: как может человек родиться, будучи стар? неужели может он в другой раз войти в утробу матери своей и родиться?

⁴Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?

⁵Иисус отвечал: истинно, истинно говорю тебе, если кто не родится от воды и Духа, не можетвойти в Царствие Божие.

⁵Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.

⁶Рожденное от плоти есть плоть, а рожденное от Духа есть дух.

⁶Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.

⁷Не удивляйся тому, что Я сказал тебе: должно вам родиться свыше.

⁷Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.

⁸Дух дышит, где хочет, и голос его слышишь, а не знаешь, откуда приходит и куда уходит: так бывает со всяким, рожденным от Духа.

⁸Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.

⁹Никодим сказал Ему в ответ: как это может быть?

⁹Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?

¹⁰Иисус отвечал и сказал ему: ты - учитель Израилев, и этого ли не знаешь?

¹⁰Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?

¹¹Истинно, истинно говорю тебе: мы говорим о том, чтознаем, и свидетельствуем о том, что видели, а вы свидетельства Нашего не принимаете.

¹¹Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате.

¹²Если Я сказал вам о земном, и вы не верите, – как поверите, если буду говорить вам о небесном?

¹²Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?

¹³Никто не восходил на небо, как только сшедший с небес Сын Человеческий, сущий на небесах.

¹³И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.

¹⁴И как Моисей вознес змию в пустыне, так должно вознесену быть Сыну Человеческому,

¹⁴И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.

¹⁵дабы всякий, верующий в Него, не погиб, но имел жизнь вечную.

¹⁵Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни:

¹⁶Ибо так возлюбил Бог мир, что отдал Сына Своего Единородного, дабы всякий верующий в Него, не погиб, но имел жизнь вечную.

¹⁶Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.

¹⁷Ибо не послал Бог Сына Своего в мир, чтобы судить мир, но чтобы мир спасен был чрез Него.

¹⁷Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.

¹⁸Верующий в Него не судится, а неверующий уже осужден, потому что не уверовал во имяЕдинородного Сына Божия.

¹⁸Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег.

¹⁹Суд же состоит в том, что свет пришел в мир; но люди более возлюбили тьму, нежели свет, потому что дела их были злы;

¹⁹А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.

²⁰ибо всякий, делающий злое, ненавидит свет и не идет к свету, чтобы не обличились дела его,потому что они злы,

²⁰Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла.

²¹а поступающий по правде идет к свету, дабы явны были дела его, потому что они вБоге соделаны.

²¹А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.

²²После сего пришел Иисус с учениками Своими в землю Иудейскую и там жил с ними и крестил.

²²А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше.

²³А Иоанн также крестил в Еноне, близ Салима, потому что там было много воды; и приходили туда и крестились,

²³А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше.

²⁴ибо Иоанн еще не был заключен в темницу.

²⁴Јер још не беше Јован бачен у тамницу.

²⁵Тогда у Иоанновых учеников произошел спор с Иудеямиоб очищении.

²⁵Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења.

²⁶И пришли к Иоанну и сказали ему: равви! Тот, Который был с тобою при Иордане и о Котором ты свидетельствовал, вот Он крестит, и все идут к Нему.

²⁶И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему.

²⁷Иоанн сказал в ответ: не может человек ничего принимать на себя , если не будет дано ему с неба.

²⁷Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба.

²⁸Вы сами мне свидетели в том, что я сказал: не я Христос, но я послан пред Ним.

²⁸Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим.

²⁹Имеющий невесту есть жених, а друг жениха, стоящий и внимающий ему, радостью радуется, слыша голос жениха. Сия-то радость моя исполнилась.

²⁹Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се.

³⁰Ему должно расти, а мне умаляться.

³⁰Онај треба да расте, а ја да се умањујем.

³¹Приходящий свыше и есть выше всех; а сущий от земли земной и есть и говорит, как сущий от земли; Приходящий с небес есть выше всех,

³¹Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.

³²и что Он видел и слышал, о том и свидетельствует; и никто не принимает свидетельства Его.

³²И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима.

³³Принявший Его свидетельство сим запечатлел, что Бог истинен,

³³Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит.

³⁴ибо Тот, Которого послал Бог, говорит слова Божии;ибо не мерою дает Бог Духа.

³⁴Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру.

³⁵Отец любит Сына и все дал в рукуЕго.

³⁵Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове.

³⁶Верующий в Сына имеет жизнь вечную, а не верующий в Сына не увидит жизни, но гнев Божий пребывает на нем.

³⁶Ко верује Сина, има живот вечни; а ко не верује Сина, неће видети живот, него гнев Божји остаје на њему.