¹После сего был праздник Иудейский, и пришел Иисус в Иерусалим.

¹А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.

²Есть же в Иерусалиме у Овечьих ворот купальня, называемая по-еврейски Вифезда, при которой было пять крытых ходов.

²У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,

³В них лежало великое множество больных, слепых, хромых, иссохших, ожидающих движения воды,

³У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;

⁴ибо Ангел Господень по временам сходил в купальню ивозмущал воду, и кто первый входил в нее по возмущении воды, тот выздоравливал, какою бы ни был одержим болезнью.

⁴Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.

⁵Тут был человек, находившийся в болезни тридцать восемь лет.

⁵А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.

⁶Иисус, увидев его лежащего и узнав, что он лежит уже долгое время, говорит ему: хочешь ли быть здоров?

⁶Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?

⁷Больной отвечал Ему: так, Господи; но не имею человека, который опустил бы меня в купальню, когда возмутится вода; когда же я прихожу, другой уже сходит прежде меня.

⁷Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.

⁸Иисус говорит ему: встань, возьми постель твою и ходи.

⁸Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.

⁹И он тотчас выздоровел, и взял постель свою и пошел. Было же это в день субботний.

⁹И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.

¹⁰Посему Иудеи говорили исцеленному: сегодня суббота;не должно тебе брать постели.

¹⁰Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.

¹¹Он отвечал им: Кто меня исцелил, Тот мне сказал: возьми постель твою и ходи.

¹¹А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.

¹²Его спросили: кто Тот Человек, Который сказал тебе: возьми постель твою и ходи?

¹²А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?

¹³Исцеленный же не знал, кто Он, ибо Иисус скрылся в народе, бывшем на том месте.

¹³А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.

¹⁴Потом Иисус встретил его в храме и сказал ему: вот, ты выздоровел; не греши больше, чтобы не случилось с тобою чего хуже.

¹⁴А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.

¹⁵Человек сей пошел и объявил Иудеям, что исцеливший его есть Иисус.

¹⁵А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.

¹⁶И стали Иудеи гнать Иисуса и искали убить Его за то, что Он делал такие дела в субботу.

¹⁶И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.

¹⁷Иисус же говорил им: Отец Мой доныне делает, и Я делаю.

¹⁷А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.

¹⁸И еще более искали убить Его Иудеи за то, что Он не только нарушал субботу, но и Отцем Своим называл Бога, делая Себя равным Богу.

¹⁸И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.

¹⁹На это Иисус сказал: истинно, истинно говорю вам: Сын ничего не может творить Сам от Себя, если не увидит Отца творящего: ибо, что творит Он, то и Сын творит также.

¹⁹А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;

²⁰Ибо Отец любит Сына и показывает Ему все, что творит Сам; и покажет Ему дела больше сих, так что вы удивитесь.

²⁰Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.

²¹Ибо, как Отец воскрешает мертвых и оживляет, так и Сын оживляет, кого хочет.

²¹Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.

²²Ибо Отец и не судит никого, но весь суд отдал Сыну,

²²Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,

²³дабы все чтили Сына, как чтут Отца. Кто не чтит Сына, тот не чтит и Отца, пославшего Его.

²³Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.

²⁴Истинно, истинно говорю вам: слушающий слово Мое и верующий в Пославшего Меня имеет жизнь вечную, и на суд не приходит, но перешел от смерти в жизнь.

²⁴Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

²⁵Истинно, истинно говорю вам: наступает время, и настало уже, когда мертвые услышат глас Сына Божия и, услышав, оживут.

²⁵Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.

²⁶Ибо, как Отец имеет жизнь в Самом Себе, так и Сыну дал иметь жизнь в Самом Себе.

²⁶Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;

²⁷И дал Ему власть производить и суд, потому что Он есть Сын Человеческий.

²⁷И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.

²⁸Не дивитесь сему; ибо наступает время, в которое все, находящиеся в гробах, услышат глас Сына Божия;

²⁸Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,

²⁹и изыдут творившие добро в воскресение жизни, а делавшие зло – в воскресение осуждения.

²⁹И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.

³⁰Я ничего не могу творить Сам от Себя. Как слышу, так и сужу, и суд Мой праведен; ибо не ищу Моей воли, но воли пославшего Меня Отца.

³⁰Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.

³¹Если Я свидетельствую Сам о Себе, то свидетельство Мое не есть истинно.

³¹Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.

³²Есть другой, свидетельствующий о Мне; и Я знаю, что истинно то свидетельство, которым он свидетельствует о Мне.

³²Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.

³³Вы посылали к Иоанну, и он засвидетельствовал об истине.

³³Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;

³⁴Впрочем Я не от человека принимаю свидетельство, ноговорю это для того, чтобы вы спаслись.

³⁴А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.

³⁵Он был светильник, горящий и светящий; а вы хотели малое время порадоваться при свете его.

³⁵Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.

³⁶Я же имею свидетельство больше Иоаннова: ибо дела,которые Отец дал Мне совершить, самые дела сии, Мною творимые, свидетельствуют о Мне, что Отец послал Меня.

³⁶Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.

³⁷И пославший Меня Отец Сам засвидетельствовал о Мне. А вы ни гласа Его никогда не слышали, ни лица Его не видели;

³⁷И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.

³⁸и не имеете слова Его пребывающего в вас, потому что вы не веруете Тому, Которого Он послал.

³⁸И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.

³⁹Исследуйте Писания, ибо вы думаете чрез них иметь жизнь вечную; а они свидетельствуют о Мне.

³⁹Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.

⁴⁰Но вы не хотите придти ко Мне, чтобы иметь жизнь.

⁴⁰И нећете да дођете к мени да имате живот.

⁴¹Не принимаю славы от человеков,

⁴¹Ја не примам славе од људи.

⁴²но знаю вас: вы не имеете в себе любви к Богу.

⁴²Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.

⁴³Я пришел во имя Отца Моего, и не принимаете Меня; а если иной придет во имя свое, егопримете.

⁴³Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.

⁴⁴Как вы можете веровать, когда друг от друга принимаете славу, а славы, которая от Единого Бога, не ищете?

⁴⁴Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?

⁴⁵Не думайте, что Я буду обвинять вас пред Отцем: есть на вас обвинитель Моисей, на которого вы уповаете.

⁴⁵Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.

⁴⁶Ибо если бы вы верили Моисею, то поверили бы и Мне,потому что он писал о Мне.

⁴⁶Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.

⁴⁷Если же его писаниям не верите, как поверите Моим словам?

⁴⁷А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?