¹После сего пошел Иисус на ту сторону моря Галилейского, в окрестности Тивериады.

¹Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.

²За Ним последовало множество народа, потому что видели чудеса, которые Он творил над больными.

²И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.

³Иисус взошел на гору и там сидел сучениками Своими.

³А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.

⁴Приближалась же Пасха, праздник Иудейский.

⁴А беше близу пасха, празник јеврејски.

⁵Иисус, возведя очи и увидев, что множество народа идет к Нему, говорит Филиппу: где нам купить хлебов, чтобы их накормить?

⁵Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?

⁶Говорил же это, испытывая его; ибо Сам знал, что хотел сделать.

⁶А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.

⁷Филипп отвечал Ему: им на двести динариев не довольно будет хлеба, чтобы каждому из нихдосталось хотя понемногу.

⁷Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.

⁸Один из учеников Его, Андрей, брат Симона Петра, говорит Ему:

⁸Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:

⁹здесь есть у одного мальчика пять хлебов ячменных идве рыбки; но что это для такого множества?

⁹Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!

¹⁰Иисус сказал: велите им возлечь. Было же на том месте много травы. Итак возлегло людей числом около пяти тысяч.

¹⁰А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.

¹¹Иисус, взяв хлебы и воздав благодарение, роздал ученикам, а ученики возлежавшим, также и рыбы, сколько кто хотел.

¹¹А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.

¹²И когда насытились, то сказал ученикам Своим: соберите оставшиеся куски, чтобы ничего не пропало.

¹²И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.

¹³И собрали, и наполнили двенадцать коробов кусками от пяти ячменных хлебов, оставшимися у тех, которые ели.

¹³И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.

¹⁴Тогда люди, видевшие чудо, сотворенное Иисусом, сказали: это истинно Тот Пророк, Которому должнопридти в мир.

¹⁴А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.

¹⁵Иисус же, узнав, что хотят придти, нечаянно взять его и сделать царем, опять удалился на гору один.

¹⁵А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.

¹⁶Когда же настал вечер, то ученики Его сошли к морю

¹⁶А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,

¹⁷и, войдя в лодку, отправились на ту сторону моря, в Капернаум. Становилось темно, а Иисус не приходил к ним.

¹⁷И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.

¹⁸Дул сильный ветер, и море волновалось.

¹⁸А море се подизаше од великог ветра.

¹⁹Проплыв около двадцати пяти или тридцати стадий, они увидели Иисуса, идущего по морю и приближающегося клодке, и испугались.

¹⁹Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.

²⁰Но Он сказал им: это Я; не бойтесь.

²⁰А Он им рече: Ја сам; не бојте се.

²¹Они хотели принять Его в лодку; и тотчас лодка пристала к берегу, куда плыли.

²¹Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.

²²На другой день народ, стоявший по ту сторону моря, видел, что там, кроме одной лодки, в которую вошли ученики Его, иной не было, и что Иисус не входил в лодку с учениками Своими, а отплыли одни ученики Его.

²²Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,

²³Между тем пришли из Тивериады другие лодки близко ктому месту, где ели хлеб по благословении Господнем.

²³А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,

²⁴Итак, когда народ увидел, что тут нет Иисуса, ни учеников Его, то вошли в лодки и приплыли в Капернаум, ища Иисуса.

²⁴Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.

²⁵И, найдя Его на той стороне моря, сказали Ему: Равви! когда Ты сюда пришел?

²⁵И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?

²⁶Иисус сказал им в ответ: истинно, истинно говорю вам: вы ищете Меня не потому, что видели чудеса, но потому, что ели хлеб и насытились.

²⁶Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.

²⁷Старайтесь не о пище тленной, но о пище, пребывающей в жизнь вечную, которую даст вам Сын Человеческий, ибо на Нем положил печать Свою Отец, Бог.

²⁷Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.

²⁸Итак сказали Ему: что нам делать, чтобы творить дела Божии?

²⁸А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?

²⁹Иисус сказал им в ответ: вот дело Божие, чтобы вы веровали в Того, Кого Он послал.

²⁹Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.

³⁰На это сказали Ему: какое же Ты дашь знамение, чтобы мы увидели и поверили Тебе? что Ты делаешь?

³⁰А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?

³¹Отцы наши ели манну в пустыне, как написано: хлеб с неба дал им есть.

³¹Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.

³²Иисус же сказал им: истинно, истинно говорю вам: не Моисей дал вам хлеб с неба, а Отец Мой дает вам истинный хлеб с небес.

³²Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;

³³Ибо хлеб Божий есть тот, который сходит с небес и дает жизнь миру.

³³Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.

³⁴На это сказали Ему: Господи! подавай нам всегда такой хлеб.

³⁴Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.

³⁵Иисус же сказал им: Я есмь хлеб жизни; приходящий ко Мне не будет алкать, и верующий в Меня не будет жаждать никогда.

³⁵А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.

³⁶Но Я сказал вам, что вы и видели Меня, и не веруете.

³⁶Него вам казах да ме и видесте и не верујете.

³⁷Все, что дает Мне Отец, ко Мне придет; и приходящего ко Мне не изгоню вон,

³⁷Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.

³⁸ибо Я сошел с небес не для того, чтобы творить волю Мою, но волю пославшего МеняОтца.

³⁸Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.

³⁹Воля же пославшего Меня Отца есть та, чтобы из того, что Он Мне дал, ничего не погубить, но все то воскресить в последний день.

³⁹А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.

⁴⁰Воля Пославшего Меня есть та, чтобы всякий, видящий Сына и верующий в Него, имел жизнь вечную; и Я воскрешу его в последний день.

⁴⁰А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

⁴¹Возроптали на Него Иудеи за то, что Он сказал: Я есмь хлеб, сшедший с небес.

⁴¹Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.

⁴²И говорили: не Иисус ли это, сын Иосифов, Которого отца и Мать мы знаем? Как же говорит Он: я сшел с небес?

⁴²И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?

⁴³Иисус сказал им в ответ: не ропщите между собою.

⁴³Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.

⁴⁴Никто не может придти ко Мне, если не привлечет его Отец, пославший Меня; и Я воскрешу его в последний день.

⁴⁴Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

⁴⁵У пророков написано: и будут все научены Богом. Всякий, слышавший от Отца и научившийся, приходит ко Мне.

⁴⁵У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.

⁴⁶Это не то, чтобы кто видел Отца, кромеТого, Кто есть от Бога; Он видел Отца.

⁴⁶Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.

⁴⁷Истинно, истинно говорю вам: верующий в Меня имеет жизнь вечную.

⁴⁷Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.

⁴⁸Я есмь хлеб жизни.

⁴⁸Ја сам Хлеб живота.

⁴⁹Отцы ваши ели манну в пустыне и умерли;

⁴⁹Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.

⁵⁰хлеб же, сходящий с небес, таков, что ядущий его не умрет.

⁵⁰Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.

⁵¹Я хлеб живый, сшедший с небес; ядущий хлеб сей будет жить вовек; хлеб же, который Я дам, есть Плоть Моя, которую Я отдам за жизнь мира.

⁵¹Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.

⁵²Тогда Иудеи стали спорить между собою,говоря: как Он может дать нам естьПлоть Свою?

⁵²А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?

⁵³Иисус же сказал им: истинно, истинно говорю вам: если не будете есть Плоти Сына Человеческого и пить Крови Его, то не будете иметь в себе жизни.

⁵³А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.

⁵⁴Ядущий Мою Плоть и пиющий Мою Кровь имеет жизнь вечную, и Я воскрешу его в последний день.

⁵⁴Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:

⁵⁵Ибо Плоть Моя истинно есть пища, и Кровь Моя истинно есть питие.

⁵⁵Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.

⁵⁶Ядущий Мою Плоть и пиющий Мою Кровь пребывает во Мне, и Я в нем.

⁵⁶Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.

⁵⁷Как послал Меня живый Отец, и Я живу Отцем, так и ядущий Меня жить будет Мною.

⁵⁷Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.

⁵⁸Сей-то есть хлеб, сшедший с небес. Не так, как отцы ваши ели манну и умерли: ядущий хлеб сей жить будет вовек.

⁵⁸Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.

⁵⁹Сие говорил Он в синагоге, уча в Капернауме.

⁵⁹Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.

⁶⁰Многие из учеников Его, слыша то, говорили: какиестранные слова! кто может это слушать?

⁶⁰Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?

⁶¹Но Иисус, зная Сам в Себе, что ученики Его ропщут на то, сказал им: это ли соблазняет вас?

⁶¹А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?

⁶²Что ж, если увидите Сына Человеческого восходящего туда , где был прежде?

⁶²А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?

⁶³Дух животворит; плоть не пользует нимало. Слова,которые говорю Я вам, суть дух и жизнь.

⁶³Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.

⁶⁴Но есть из вас некоторые неверующие. Ибо Иисус от начала знал, кто суть неверующие икто предаст Его.

⁶⁴Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.

⁶⁵И сказал: для того-то и говорил Я вам, что никто не может придти ко Мне, если то не дано будет ему от Отца Моего.

⁶⁵И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.

⁶⁶С этого времени многие из учеников Его отошли от Негои уже не ходили с Ним.

⁶⁶Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.

⁶⁷Тогда Иисус сказал двенадцати: не хотите ли и вы отойти?

⁶⁷А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?

⁶⁸Симон Петр отвечал Ему: Господи! к кому нам идти? Ты имеешь глаголы вечной жизни:

⁶⁸Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.

⁶⁹и мы уверовали и познали, что Ты Христос, Сын Бога живаго.

⁶⁹И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.

⁷⁰Иисус отвечал им: не двенадцать ли вас избрал Я? но один из вас диавол.

⁷⁰Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?

⁷¹Это говорил Он об Иуде Симонове Искариоте, ибо сей хотел предать Его, будучи один из двенадцати.

⁷¹А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.