¹После сего Иисус ходил по Галилее, ибо по Иудее не хотел ходить, потому что Иудеи искали убить Его.

¹И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.

²Приближался праздник Иудейский – поставление кущей.

²Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.

³Тогда братья Его сказали Ему: выйди отсюда и пойди в Иудею, чтобы и ученики Твои виделидела, которые Ты делаешь.

³Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;

⁴Ибо никто не делает чего-либо втайне, и ищет сам быть известным. Если Ты творишь такие дела, то яви Себя миру.

⁴Јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.

⁵Ибо и братья Его не веровали в Него.

⁵Јер ни браћа Његова не вероваху Га.

⁶На это Иисус сказал им: Мое время еще не настало, а для вас всегда время.

⁶Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.

⁷Вас мир не может ненавидеть, а Меня ненавидит, потому что Я свидетельствую о нем, что дела его злы.

⁷Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.

⁸Вы пойдите на праздник сей; а Я еще не пойду на сей праздник, потому что Мое время еще не исполнилось.

⁸Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.

⁹Сие сказав им, остался в Галилее.

⁹Рекавши им ово оста у Галилеји.

¹⁰Но когда пришли братья Его, тогда и Он пришел на праздник не явно, а как бы тайно.

¹⁰А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.

¹¹Иудеи же искали Его на празднике и говорили: где Он?

¹¹А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?

¹²И много толков было о Нем в народе: одни говорили, что Он добр; а другие говорили: нет, но обольщает народ.

¹²И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.

¹³Впрочем никто не говорил о Нем явно, боясь Иудеев.

¹³Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.

¹⁴Но в половине уже праздника вошел Иисус в храм и учил.

¹⁴Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.

¹⁵И дивились Иудеи, говоря: как Он знает Писания, не учившись?

¹⁵И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?

¹⁶Иисус, отвечая им, сказал: Мое учение – не Мое, но Пославшего Меня;

¹⁶Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.

¹⁷кто хочет творить волю Его, тот узнает о сем учении, от Бога ли оно, или Я Сам от Себя говорю.

¹⁷Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.

¹⁸Говорящий сам от себя ищет славы себе; а Кто ищет славы Пославшему Его, Тот истинен, и нет неправды в Нем.

¹⁸Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.

¹⁹Не дал ли вам Моисей закона? и никто из вас не поступает по закону. За что ищете убить Меня?

¹⁹Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?

²⁰Народ сказал в ответ: не бес ли в Тебе? кто ищет убить Тебя?

²⁰Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?

²¹Иисус, продолжая речь, сказал им: одно дело сделал Я, и все вы дивитесь.

²¹Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.

²²Моисей дал вам обрезание – хотя оно не от Моисея, но от отцов, – и в субботу вы обрезываете человека.

²²Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.

²³Если в субботу принимает человек обрезание, чтобы небыл нарушен закон Моисеев, – на Меня ли негодуете за то, что Я всего человека исцелил в субботу?

²³Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?

²⁴Не судите по наружности, но судите судом праведным.

²⁴Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.

²⁵Тут некоторые из Иерусалимлян говорили: не Тот ли это, Которого ищут убить?

²⁵Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?

²⁶Вот, Он говорит явно, и ничего не говорят Ему: не удостоверились ли начальники, что Он подлинно Христос?

²⁶И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?

²⁷Но мы знаем Его, откуда Он; Христос же когда придет, никто не будет знать, откуда Он.

²⁷Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.

²⁸Тогда Иисус возгласил в храме, уча и говоря: и знаете Меня, и знаете, откуда Я; и Я пришел не Сам от Себя, но истинен Пославший Меня, Которого вы не знаете.

²⁸Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.

²⁹Я знаю Его, потому что Я от Него, и Он послал Меня.

²⁹Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.

³⁰И искали схватить Его, но никто не наложил на Него руки, потому что еще не пришел час Его.

³⁰Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.

³¹Многие же из народа уверовали в Него и говорили: когда придет Христос, неужели сотворит больше знамений, нежели сколько Сей сотворил?

³¹А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?

³²Услышали фарисеи такие толки о Нем внароде, и послали фарисеи и первосвященники служителей – схватить Его.

³²Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.

³³Иисус же сказал им: еще недолго быть Мне с вами, и пойду к Пославшему Меня;

³³Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.

³⁴будете искать Меня, и не найдете; и где буду Я, туда вы не можете придти.

³⁴Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.

³⁵При сем Иудеи говорили между собою: куда Он хочет идти, так что мы не найдем Его? Не хочет ли Он идти в Еллинское рассеяниеи учить Еллинов?

³⁵А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?

³⁶Что значат сии слова, которые Он сказал: будете искать Меня, и не найдете; и где буду Я, туда вы не можете придти?

³⁶Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?

³⁷В последний же великий день праздника стоял Иисуси возгласил, говоря: кто жаждет, иди ко Мне и пей.

³⁷А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.

³⁸Кто верует в Меня, у того, как сказано в Писании, из чрева потекут реки воды живой.

³⁸Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.

³⁹Сие сказал Он о Духе, Которого имели принять верующие в Него: ибо еще не было на них Духа Святаго, потому что Иисус еще не был прославлен.

³⁹А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.

⁴⁰Многие из народа, услышав сии слова, говорили: Он точно пророк.

⁴⁰А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.

⁴¹Другие говорили: это Христос. А иные говорили: разве из Галилеи Христос придет?

⁴¹Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?

⁴²Не сказано ли в Писании, что Христос придет от семени Давидова и из Вифлеема, из того места, откуда был Давид?

⁴²Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?

⁴³Итак произошла о Нем распря в народе.

⁴³Тако распра постаде у народу Њега ради.

⁴⁴Некоторые из них хотели схватить Его; но никто не наложил на Него рук.

⁴⁴А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.

⁴⁵Итак служители возвратились к первосвященникам и фарисеям, и сии сказали им: для чего вы не привели Его?

⁴⁵Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?

⁴⁶Служители отвечали: никогда человек не говорил так, как Этот Человек.

⁴⁶А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.

⁴⁷Фарисеи сказали им: неужели и вы прельстились?

⁴⁷Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?

⁴⁸Уверовал ли в Него кто из начальников, или из фарисеев?

⁴⁸Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?

⁴⁹Но этот народ невежда в законе, проклят он.

⁴⁹Него народ овај, који не зна закон, проклет је.

⁵⁰Никодим, приходивший к Нему ночью, будучи один из них, говорит им:

⁵⁰Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:

⁵¹судит ли закон наш человека, если прежде не выслушают его и не узнают, что он делает?

⁵¹Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?

⁵²На это сказали ему: и ты не из Галилеи ли? рассмотри и увидишь, что из Галилеи не приходит пророк.

⁵²Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.

⁵³И разошлись все по домам.

⁵³И отидоше сваки својој кући.