¹Иисус же пошел на гору Елеонскую.

¹А Исус отиде на гору Маслинску.

²А утром опять пришел в храм, и весь народ шел к Нему. Он сел и учил их.

²А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.

³Тут книжники и фарисеи привели к Нему женщину, взятую в прелюбодеянии, и, поставив ее посреди,

³А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду

⁴сказали Ему: Учитель! эта женщина взята в прелюбодеянии;

⁴Рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;

⁵а Моисей в законе заповедал нам побивать таких камнями: Ты что скажешь?

⁵А Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?

⁶Говорили же это, искушая Его, чтобы найти что-нибудь к обвинению Его. Но Иисус, наклонившись низко, писал перстом на земле, не обращая на них внимания.

⁶Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).

⁷Когда же продолжали спрашивать Его, Он, восклонившись,сказал им: кто из вас без греха, первый брось на нее камень.

⁷А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.

⁸И опять, наклонившись низко, писал на земле.

⁸Па се опет саже доле и писаше по земљи.

⁹Они же, услышав то и будучи обличаемы совестью, стали уходить один за другим, начиная от старших до последних; и остался один Иисус и женщина, стоящая посреди.

⁹А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.

¹⁰Иисус, восклонившись и не видя никого, кроме женщины, сказал ей: женщина! где твои обвинители? никто не осудил тебя?

¹⁰А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?

¹¹Она отвечала: никто, Господи. Иисус сказал ей: и Я не осуждаю тебя; иди и впредь не греши.

¹¹А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.

¹²Опять говорил Иисус к народу и сказал им: Я свет миру; кто последует за Мною, тот не будет ходить во тьме, но будет иметь свет жизни.

¹²Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.

¹³Тогда фарисеи сказали Ему: Ты Сам о Себе свидетельствуешь, свидетельство Твое не истинно.

¹³Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.

¹⁴Иисус сказал им в ответ: если Я и Сам о Себе свидетельствую, свидетельство Моеистинно; потому что Я знаю, откуда пришел и куда иду; а вы не знаете, откуда Я и куда иду.

¹⁴Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.

¹⁵Вы судите по плоти; Я не сужу никого.

¹⁵Ви судите по телу, ја не судим никоме.

¹⁶А если и сужу Я, то суд Мой истинен, потому что Я не один, но Я и Отец, пославший Меня.

¹⁶И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.

¹⁷А и в законе вашем написано, что двух человек свидетельство истинно.

¹⁷А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.

¹⁸Я Сам свидетельствую о Себе, и свидетельствует о Мне Отец, пославший Меня.

¹⁸Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.

¹⁹Тогда сказали Ему: где Твой Отец? Иисус отвечал: вы не знаете ни Меня, ни Отца Моего; если бы вы знали Меня, то знали бы и Отца Моего.

¹⁹Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.

²⁰Сии слова говорил Иисус у сокровищницы, когда училв храме; и никто не взял Его, потому что еще не пришел час Его.

²⁰Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.

²¹Опять сказал им Иисус: Я отхожу, и будете искать Меня, и умрете во грехевашем. Куда Я иду, туда вы не можете придти.

²¹А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.

²²Тут Иудеи говорили: неужели Он убьет Сам Себя, что говорит: „куда Я иду, вы не можете придти"?

²²Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?

²³Он сказал им: вы от нижних, Я от вышних; вы от мира сего, Я не от сего мира.

²³И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.

²⁴Потому Я и сказал вам, что вы умрете во грехах ваших; ибо если не уверуете, что это Я, то умрете во грехах ваших.

²⁴Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.

²⁵Тогда сказали Ему: кто же Ты? Иисус сказал им: от начала Сущий, как и говорю вам.

²⁵Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.

²⁶Много имею говорить и судить о вас; но Пославший Меня есть истинен, и что Я слышал от Него, то и говорю миру.

²⁶Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.

²⁷Не поняли, что Он говорил им об Отце.

²⁷Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.

²⁸Итак Иисус сказал им: когда вознесете Сына Человеческого, тогда узнаете, что это Я и что ничего не делаю от Себя, но как научил Меня Отец Мой, так и говорю.

²⁸А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.

²⁹Пославший Меня есть со Мною; Отец не оставил Меня одного, ибо Я всегда делаю то, что Емуугодно.

²⁹И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.

³⁰Когда Он говорил это, многие уверовали в Него.

³⁰Кад ово говораше, многи Га вероваше.

³¹Тогда сказал Иисус к уверовавшим в Него Иудеям: если пребудете в слове Моем, то вы истинно Мои ученики,

³¹Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,

³²и познаете истину, и истина сделает вас свободными.

³²И познаћете истину, и истина ће вас избавити.

³³Ему отвечали: мы семя Авраамово и не были рабами никому никогда; как же Ты говоришь: сделаетесь свободными?

³³Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?

³⁴Иисус отвечал им: истинно, истинно говорю вам: всякий, делающий грех, есть раб греха.

³⁴Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.

³⁵Но раб не пребывает в доме вечно; сын пребывает вечно.

³⁵А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек.

³⁶Итак, если Сын освободит вас, то истинно свободны будете.

³⁶Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.

³⁷Знаю, что вы семя Авраамово; однако ищете убить Меня, потому что слово Мое не вмещается в вас.

³⁷Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.

³⁸Я говорю то, что видел у Отца Моего; а вы делаете то, что видели у отца вашего.

³⁸Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.

³⁹Сказали Ему в ответ: отец наш есть Авраам. Иисус сказал им: если бы вы былидети Авраама, то дела Авраамовы делали бы.

³⁹Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.

⁴⁰А теперь ищете убить Меня, Человека, сказавшего вам истину, которую слышал от Бога: Авраам этого не делал.

⁴⁰А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.

⁴¹Вы делаете дела отца вашего. На этосказали Ему: мы не от любодеяния рождены; одного Отца имеем, Бога.

⁴¹Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.

⁴²Иисус сказал им: если бы Бог был Отец ваш, то вы любили бы Меня, потому что Я от Бога исшел и пришел; ибо Я не Сам от Себя пришел, но Он послал Меня.

⁴²А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.

⁴³Почему вы не понимаете речи Моей? Потому что не можете слышать слова Моего.

⁴³Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.

⁴⁴Ваш отец диавол; и вы хотите исполнять похоти отца вашего. Он был человекоубийца от начала и не устоял в истине, ибо нет в нем истины. Когда говорит он ложь, говорит свое, ибо он лжец иотец лжи.

⁴⁴Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.

⁴⁵А как Я истину говорю, то не верите Мне.

⁴⁵А мени не верујете, јер ја истину говорим.

⁴⁶Кто из вас обличит Меня в неправде? Если же Я говорю истину, почему вы не верите Мне?

⁴⁶Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?

⁴⁷Кто от Бога, тот слушает слова Божии. Вы потому не слушаете, что вы не от Бога.

⁴⁷Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.

⁴⁸На это Иудеи отвечали и сказали Ему: не правду ли мы говорим, что Ты Самарянин и что бес в Тебе?

⁴⁸Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.

⁴⁹Иисус отвечал: во Мне беса нет; но Я чту Отца Моего, а вы бесчестите Меня.

⁴⁹Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.

⁵⁰Впрочем Я не ищу Моей славы: есть Ищущий и Судящий.

⁵⁰А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.

⁵¹Истинно, истинно говорю вам: кто соблюдет слово Мое, тот не увидит смерти вовек.

⁵¹Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека.

⁵²Иудеи сказали Ему: теперь узнали мы, что бес в Тебе. Авраам умер и пророки, а Ты говоришь: кто соблюдет слово Мое, тот не вкусит смерти вовек.

⁵²Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека.

⁵³Неужели Ты больше отца нашего Авраама, который умер? и пророки умерли: чем Ты Себя делаешь?

⁵³Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?

⁵⁴Иисус отвечал: если Я Сам Себя славлю, то слава Моя ничто. Меня прославляет Отец Мой, о Котором вы говорите, что Он Бог ваш.

⁵⁴Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.

⁵⁵И вы не познали Его, а Я знаю Его;и если скажу, что не знаю Его, то будуподобный вам лжец. Но Я знаю Его и соблюдаю слово Его.

⁵⁵И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.

⁵⁶Авраам, отец ваш, рад был увидеть день Мой; и увидел и возрадовался.

⁵⁶Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.

⁵⁷На это сказали Ему Иудеи: Тебе нет еще пятидесяти лет, – и Ты видел Авраама?

⁵⁷Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?

⁵⁸Иисус сказал им: истинно, истинно говорю вам: прежде нежели был Авраам, Я есмь.

⁵⁸А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.

⁵⁹Тогда взяли каменья, чтобы бросить на Него; но Иисус скрылся и вышел из храма, пройдя посреди них, и пошел далее.

⁵⁹Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.