¹Иона сильно огорчился этим и был раздражен.

¹А Јони би врло недраго, и расрди се.

²И молился он Господу и сказал: о, Господи! не это ли говорил я, когдаеще был в стране моей? Потому я и побежал в Фарсис, ибо знал, что Ты Бог благий и милосердый, долготерпеливый и многомилостивый и сожалеешь о бедствии.

²И помоли се Господу и рече: Господе! Не рекох ли то кад још бејах у својој земљи? Зато хтедох пре побећи у Тарсис; јер знах да си Ти Бог милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и кајеш се ода зла.

³И ныне, Господи, возьми душу мою от меня, ибо лучше мне умереть, нежели жить.

³Сада Господе, узми душу моју од мене, јер ми је боље умрети него живети.

⁴И сказал Господь: неужели это огорчило тебя так сильно?

⁴А Господ рече: Је ли добро што се срдиш?

⁵И вышел Иона из города, и сел с восточной стороны у города, исделал себе там кущу, и сел под нею в тени, чтобы увидеть, что будет с городом.

⁵И Јона изиђе из града, и седе с истока граду и начини онде колибу, и сеђаше под њом у хладу да види шта ће бити од града.

⁶И произрастил Господь Бог растение, и оно поднялось над Ионою, чтобынад головою его была тень и чтобы избавить его от огорчения его; Иона весьма обрадовался этому растению.

⁶А Господ Бог заповеди, те узрасте тиква над Јоном да му буде сен над главом да му помогне у муци његовој; и Јона се обрадова тикви веома.

⁷И устроил Бог так, что на другой день при появлениизари червь подточил растение, и оно засохло.

⁷Потом заповеди Бог, те дође црв у зору сутрадан, и подгризе тикву, те усахну.

⁸Когда же взошло солнце, навел Бог знойный восточный ветер, и солнце стало палить голову Ионы, так что он изнемог и просил себе смерти, и сказал: лучше мне умереть, нежели жить.

⁸И кад ограну сунце, посла Бог сув источни ветар; и сунце стаде жећи Јону по глави тако да обамираше и пожеле да умре говорећи: Боље ми је умрети него живети.

⁹И сказал Бог Ионе: неужели так сильно огорчился ты за растение? Он сказал: очень огорчился, даже до смерти.

⁹А Бог рече Јони: Је ли добро што се срдиш тикве ради? А он рече: Добро је што се срдим до смрти.

¹⁰Тогда сказал Господь: ты сожалеешь о растении, над которым ты не трудился и которого не растил, которое в одну ночь выросло и в одну же ночь и пропало:

¹⁰А Господ му рече: Теби је жао тикве, око које се ниси трудио, и које ниси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде.

¹¹Мне ли не пожалеть Ниневии, города великого, в котором более ста двадцати тысяч человек, не умеющих отличить правой руки от левой, и множество скота?

¹¹А мени да не буде жао Ниневије, великог града, у коме има више од сто и двадесет хиљада људи који још не знају шта је десно шта ли лево, и много стоке?