¹Слово Господне, которое было к Михею Морасфитину во дни Иоафама, Ахаза и Езекии, царей Иудейских, и которое открыто ему о Самарии и Иерусалиме.

¹Реч Господња која дође Михеју Моресећанину за времена Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних, што виде за Самарију и за Јерусалим.

²Слушайте, все народы, внимай, земля и все, что наполняет ее! Да будет Господь Бог свидетелем против вас, Господь из святаго храма Своего!

²Чујте, сви народи, слушај, земљо и шта је на њој, и Господ Бог да вам је сведок, Господ из свете цркве своје.

³Ибо вот, Господь исходит от места Своего, низойдет и наступит навысоты земли, –

³Јер, гле, Господ излази из места свог, и сићи ће, и ходиће по висинама земаљским.

⁴и горы растают под Ним, долины распадутся, как воск от огня, какводы, льющиеся с крутизны.

⁴И горе ће се растопити пред Њим, и долине ће се расести, као восак од огња и као вода што тече низ стрмен.

⁵Все это – за нечестие Иакова, за грех дома Израилева. От кого нечестие Иакова? не отСамарии ли? Кто устроил высоты в Иудее? не Иерусалим ли?

⁵Све је то за злочинство Јаковљево и за грехе дома Израиљевог. Које је злочинство Јаковљево? Није ли Самарија? Које су висине Јудине? Није ли Јерусалим?

⁶За то сделаю Самарию грудою развалин в поле, местом для разведения винограда; низрину в долину камни ее и обнажу основания ее.

⁶Зато ћу учинити од Самарије гомилу у пољу да се саде виногради, и побацаћу камење њено у долину и открићу јој темеље.

⁷Все истуканы ее будут разбиты и все любодейные дары ее сожжены будут огнем, и всех идолов ее предам разрушению, ибо из любодейных даров она устраивала их, на любодейныедары они и будут обращены.

⁷И сви резани ликови њени разбиће се, и сви ће се дарови њени сажећи огњем, и све ћу идоле њене потрти, јер од плате курварске накупи, и опет ће бити плата курварска.

⁸Об этом буду я плакать и рыдать, буду ходить, как ограбленный и обнаженный, выть, как шакалы, и плакать, как страусы,

⁸Зато ћу плакати и ридати; ходићу свучен и го, плакаћу као змајеви и тужићу као сове.

⁹потому что болезненно поражение ее, дошло до Иуды, достигло даже доворот народа моего, до Иерусалима.

⁹Јер јој се ране не могу исцелити, дођоше до Јуде, допреше до врата мог народа, до Јерусалима.

¹⁰Не объявляйте об этом в Гефе, не плачьте там громко; но в селении Офра покрой себя пеплом.

¹⁰Не јављајте у Гату, не плачите; у Вит-Афри ваљај се по праху.

¹¹Переселяйтесь, жительницы Шафира, срамно обнаженные; не убежит и живущая в Цаане; плач в селении Ецель не даст вам остановиться в нем.

¹¹Изађи, становнице сафирска, с голом срамотом; становница сананска неће изаћи; жалост вет-езилска неће вам дати станка.

¹²Горюет о своем добре жительница Марофы, ибо сошло бедствие от Господа к воротам Иерусалима.

¹²Јер становница маротска тужи за својим добром. Јер сиђе зло од Господа до врата јерусалимских.

¹³Запрягай в колесницу быстрых, жительница Лахиса; ты – начало греха дщери Сионовой, ибо у тебя появились преступления Израиля.

¹³Упрегни брзе коње у кола, становнице лахиска, која си почетак греху кћери сионској, јер се у теби нађоше злочинства Израиљева.

¹⁴Посему ты посылать будешь дары в Морешеф-Геф; но селения Ахзива будут обманом для царей Израилевых.

¹⁴Зато пошаљи дарове Моресету гатском; домови ахсивски превариће цареве Израиљеве.

¹⁵Еще наследника приведу к тебе, жительница Мореша; он пройдет до Одоллама, славы Израиля.

¹⁵Још ћу ти довести наследника, становнице мариска; доћи ће до Одолама, славе Израиљеве.

¹⁶Сними с себя волосы, остригись, скорбя о нежно любимых сынах твоих; расширь из-за них лысину, как у линяющего орла, ибо они переселены будут от тебя.

¹⁶Начини се ћелава и острижи се за милом децом својом; рашири ћелу своју као орао, јер се воде од тебе у ропство.