¹Горе замышляющим беззаконие и на ложах своих придумывающим злодеяния, которые совершают утром на рассвете, потому что есть в руке их сила!

¹Тешко онима који смишљају безакоње и о злу се труде на постељама својим, и кад сване извршују, јер им је сила у руци.

²Пожелают полей и берут их силою, домов, – и отнимают их; обирают человека и его дом, мужа и его наследие.

²Желе њиве, и отимају их; желе куће, и узимају; чине силу човеку и кући његовој, човеку и наследству његовом.

³Посему так говорит Господь: вот, Я помышляю навести на этот род такое бедствие, котороговы не свергнете с шеи вашей, и не будете ходить выпрямившись; ибо это время злое.

³Зато овако вели Господ: Ево, ја мислим зло том роду, из ког нећете извући вратове своје, нити ћете ходити поносито, јер ће бити зло време.

⁴В тот день произнесут о вас притчу и будут плакать горьким плачем и говорить: „мы совершенно разорены! удел народа моего отдан другим; как возвратится ко мне! поля наши уже разделены иноплеменникам".

⁴У оно време говориће се прича о вама, и нарицаће се жалосно говорећи: Пропадосмо; промени део народа мог. Како ми узе! Узевши њиве наше раздели.

⁵Посему не будет у тебя никого, кто бросил бы жребий для измерения в собрании пред Господом.

⁵Зато нећеш имати никога ко би ти повукао уже за жреб у збору Господњем.

⁶Не пророчествуйте, пророки; не пророчествуйте им, чтобы не постигло вас бесчестие.

⁶Немојте пророковати, нека они пророкују; ако им не пророкују, неће одступити срамота.

⁷О, называющийся домом Иакова! разве умалился Дух Господень? таковыли действия Его? не благотворны ли слова Мои для того, кто поступает справедливо?

⁷О ти, који се зовеш дом Јаковљев, је ли се умалио Дух Господњи? Јесу ли то дела Његова? Еда ли моје речи нису добре ономе који ходи право?

⁸Народ же, который был прежде Моим, восстал как враг, и вы отнимаетекак верхнюю, так и нижнюю одежду у проходящих мирно, отвращающихся войны.

⁸А народ се мој пре подиже као непријатељ; преко хаљине скидате плашт с оних који пролазе не бојећи се, који се враћају из боја.

⁹Жен народа Моего вы изгоняете из приятных домов их; у детей их вы навсегда отнимаете украшение Мое.

⁹Жене народа мог изгоните из милих кућа њихових, од деце њихове отимате славу моју навек.

¹⁰Встаньте и уходите, ибо страна сия не есть место покоя; занечистоту она будет разорена и притом жестоким разорением.

¹⁰Устаните и идите, јер ово није почивалиште; што се оскврни, погубиће вас погибљу великом.

¹¹Если бы какой-либо ветреник выдумал ложь и сказал: „я буду проповедывать тебе о вине и сикере", то он и был бы угодным проповедником для этого народа.

¹¹Ако ко ходи за ветром и казује лажи говорећи: Пророковаћу ти за вино и за силовито пиће, тај ће бити пророк овом народу.

¹²Непременно соберу всего тебя, Иаков, непременно соединю остатки Израиля, совокуплю их воедино, как овец в Восоре, как стадо в овечьем загоне; зашумят они от многолюдства.

¹²Доиста ћу те сабрати свог, Јакове, доиста ћу скупити остатак Израиљев; поставићу их заједно као овце восорске, као стадо усред тора њиховог, биће врева од људства.

¹³Перед ними пойдет стенорушитель; они сокрушат преграды, войдут сквозь ворота и выйдут ими; и царь их пойдет перед ними, а во главе ихГосподь.

¹³Пред њима ће ићи који разбија; они ће разбити и проћи кроз врата, и изаћи ће; и цар ће њихов ићи пред њима, и Господ ће бити пред њима.